Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 1, str. 85-119
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.4:342.56(497.11)
doi:10.5937/zrpfns56-37949
Autor:
Darko Simović
Kriminalističko-policijski univerzitet
Beograd
darko.simovic@kpu.edu.rs
Sažetak:
Posle referenduma održanog 16. januara 2022. godine, na kome su se građani većinom izjasnili za ustavne promene, Narodna skupšti- na je 9. februara proglasila Akt o promeni Ustava. Mada to nije opšte- prihvaćeno gledište, ističe se da je tim aktom unapređen ustavni okvir pravosuđa. Ukinut je probni, trogodišnji mandat sudija, dok je izbor svih sudija i predsednika sudova prešao u nadležnost Visokog saveta sudstva. Depolitizovan je sastav Visokog saveta sudstva i unapređena su ustavna jemstva nezavisnosti sudija, između ostalog, obezbeđivanjem stalnosti sudijske funkcije, konstitucionalizovanjem razloga za razrešenje sudija i preciznijim garantovanjem njihove nepremestivosti. Ipak, pretežniji deo poslenika pravne nauke ostao je kritičan ili bar vidno suzdržan u pogledu domašaja sprovedenih ustavnih promena. Pored deficitarnog de- mokratskog legitimiteta saziva Narodne skupštine koji je odlučivao o ustavnim promenama, ističe se da su ustavna jemstva nezavisnosti sud- stva samo delimično unapređena uz stvaranje novih i to prikrivenih kana- la za politički uticaj. Otuda, kontekstualna analiza sadržine ustavnih amandmana ukazuju na to da sprovedena ustavna reforma ne može imati pozitivne efekte na unapređivanje vladavine prava u Srbiji.
Ključne reči:
ustavni amandmani, referendum, nezavisnost sudstva, sudije, Visoki savet sudstva, Venecijanska komisija.