Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2022, vol. LVI, br. 1, str. 171-198
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.131
doi:10.5937/zrpfns56-38837
Autori:
Bojan Tubić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
b.tubic@pf.uns.ac.rs
Stefan Radojčić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.radojcic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Načelo ne bis in idem kao jedno od najčvršće utemeljnih pravnih pravila, široko je regulisano izvorima unutrašnjeg i međunarod- nog prava. Po svojoj prirodi, štiti pojedince od dvostrukog gonjenja za isto delo, bez obzira da li se radi o prekršaju, krivičnom delu itd. Različite pravne tradicije, kao i isključivo nacionalna krivičnopravna nadležnost, dovele su do određene divergencije među državama. Štaviše isti problem postojao je dugo i u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Međutim, ure- đenje ovog načela u okviru Prava EU donelo je određene novine. Krajem HH i početkom HHI veka dolazi do detaljnijeg regulisanja uslova za primenu na- čela ne bis in idem. Paralelno s tim procesom, donošene su presude Suda pravde EU, kojim su razjašnjene praktične dileme nacionalnih sudova u ovoj oblasti. Presude su nastale u postupku odlučivanja o prethodnom pitanju upućenom od strane sudova država članica. Tako su usvojeni važni prese- dani, definišući suštinske elemente od značaja za primenu zabrane dvo- strukog kažnjavanja, kao npr. pojam istog krivičnog dela. Na osnovu anali- ze normativnog okvira i relevantne prakse Suda pravde EU, dolazimo do zaključka da se načelo ne bis in idem u Unijskom pravu tumači ekstenzivno i da značajno utiče na prevazilaženje formalnosti nacionalnih pravnih sistema, koje mogu dovesti do dvostrukog kažnjavanja za isto delo.
Ključne reči:
ne bis in idem, dvostruko kažnjavanje, Sud pravde EU, Šen- genski sporazum, isto delo.