Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 3, str. 803–827
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 342.727:341.6(4)
doi: 10.5937/zrpfns55-35291
Autor:
Sanja Đajić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Cilј ovog rada je da ispita domašaj i polјe primene slobode izražavanja privatnih lica u njihovoj komunikaciji sa državnim službenicima kada ovi vrše javna ovlašćenja. Ovakve situacije su dosta česte i u njima može doći do verbalnog sukoba u kojem će se razmeniti uvrede i grube reči. Imajući u vidu izvesnost ovakvih situacija i učešće službenika koji vrše javna ovlašćenja primena standarda iz oblasti ljudskih prava je u takvim situacijama moguća a možda čak i neophodna. Odgovor na ovo pitanje se traži u praksi Evropskog suda za ljudska prava u domenu položaja državnih službenika i njihove obaveze da pokažu profesionalnost i strpljivost u postupanju sa građanima i u pogledu obaveze da poštuju njihovu slobodu izražavanja. Evropski sud za ljudska prava je u svojoj praksi ustanovio standarde zaštite za različite oblike izražavanja koji se razlikuju i po tome u kojoj meri je i pod kojim uslovima moguće ograničiti izra žavanje. Namera autorke je da utvrdi da li je Evropski sud u svojoj praksi ustanovio poseban standard za primenu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima na odnos državnih službenika i privatnih lica. Pošto
postoje različiti legitimni ciljevi zbog kojih je dozvoljeno ograničiti slobodu izražavanja, ovde će posebno biti ispitan jedan konkretan legitimni cilj a to je pravo na zaštitu ugleda i časti državnih službenika i na koji način i pod kojim uslovima Evropski sud odmerava sukob slobode izražavanja privatnih lica i prava na zaštitu ugleda i časti
državnih službenika.
Ključne reči:
sloboda izražavanja, Evropski sud za lјudska prava, član 10 Evropske konvencije o lјudskim pravima, državni službenici, grube reči, uvreda.