Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 205–221
jezik rada: srpski
Pregledni rad
udk: 331.4:578.834
doi: 10.5937/zrpfns55-32276
Autor:
Bojan Urdarević
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
burdarevic@jura.kg.ac.rs
Sažetak:
Poslednjih godina, naročito sa razvojem elektronskog poslovanja i trgovine, sve je zastupljeniji, tzv. fleksibilni model zapošljavanja, odnosno rad van prostorija poslodavca. Sa aspekta poslodavca, ovaj model zapošljavanja ima dosta pogodnosti u vidu smanjenja određenih troškova, ali i za zaposlenog je udobniji jer ne mora da putuje svaki dan na posao. S druge strane, veliki nedostatak ovakvog rada je upravo u tome što je teško razdvojiti privatan život od radnih obaveza.
Velike promene u privredama i društvima zemalja u svetu do kojih je dovela pandemija zarazne bolesti kovid-19 u 2020. i 2021. godini u velikoj meri je uticala i na svet rada. Najveća promena do koje je došlo u svetu rada jeste promena mesta obavljanja rada, pa umesto u prostorijama poslodavca, zaposleni su masovno prešli na rad na daljinu, obavljajući ga najčešće kod kuće, naročito tokom perioda trajanja vanrednog stanja i zabrane kretanja stanovništva. U tom periodu rad na daljinu i rad kod kuće počinju sve češće da se koriste kao sinonimi za označavanje specifičnog načina obavljanja rada – van prostorija poslodavca. Takva neuobičajena situacija je ostavila mnoge države zatečene kako da pomognu zaposlenima i poslodavcima, usled nedostatka odgovarajućeg pravnog okvira, ali i manjka resursa za ulaganje u nove radne uslove, pre svega putem novih tehnologija. U tom smislu, rad na daljinu pokazao se kao vrlo uspešno sredstvo kojim se omogućava kontinuitet u poslovanju poslodavca, naročito u vreme prirodnih katastrofa i pandemija, ali su istovremeno otvorena i mnoga pravna pitanja vezana za karakter i prirodu obavljanja ovakvog rada.
Ključne reči:
rad na daljinu, Međunarodna organizacija rada, pandemija kovid-19, mesto rada