Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2021, vol. LV, br. 1, str. 205–221

jezik rada: srpski

Pregledni rad

udk: 331.4:578.834

doi: 10.5937/zrpfns55-32276

Autor:

Bojan Urdarević

Univerzitet u Kragujevcu

Pravni fakultet u Kragujevcu

burdarevic@jura.kg.ac.rs

Sažetak:

Poslednjih godina, naročito sa razvojem elektronskog poslovanja i trgovine, sve je zastupljeniji, tzv. fleksibilni model zapošljavanja, odnosno rad van prostorija poslodavca. Sa aspekta poslodavca, ovaj model zapošljavanja ima dosta pogodnosti u vidu smanjenja određenih troškova, ali i za zaposlenog je udobniji jer ne mora da putuje svaki dan na posao. S druge strane, veliki nedostatak ovakvog rada je upravo u tome što je teško razdvojiti privatan život od radnih obaveza.
Velike promene u privredama i društvima zemalja u svetu do kojih je dovela pandemija zarazne bolesti kovid-19 u 2020. i 2021. godini u velikoj meri je uticala i na svet rada. Najveća promena do koje je došlo u svetu rada jeste promena mesta obavljanja rada, pa umesto u prostorijama poslodavca, zaposleni su masovno prešli na rad na daljinu, obavljajući ga najčešće kod kuće, naročito tokom perioda trajanja vanrednog stanja i zabrane kretanja stanovništva. U tom periodu rad na daljinu i rad kod kuće počinju sve češće da se koriste kao sinonimi za označavanje specifičnog načina obavljanja rada – van prostorija poslodavca. Takva neuobičajena situacija je ostavila mnoge države zatečene kako da pomognu zaposlenima i poslodavcima, usled nedostatka odgovarajućeg pravnog okvira, ali i manjka resursa za ulaganje u nove radne uslove, pre svega putem novih tehnologija. U tom smislu, rad na daljinu pokazao se kao vrlo uspešno sredstvo kojim se omogućava kontinuitet u poslovanju poslodavca, naročito u vreme prirodnih katastrofa i pandemija, ali su istovremeno otvorena i mnoga pravna pitanja vezana za karakter i prirodu obavljanja ovakvog rada.

Ključne reči:

rad na daljinu, Međunarodna organizacija rada, pandemija kovid-19, mesto rada