Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 273–291
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.243(497.11)(091)
doi: 10.5937/zrpfns55-30404
Autor:
Biljana Gavrilović
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
bgavrilovic@jura.kg.ac.rs
Sažetak:
U radu se analizira institut okućja, odnosno institut zaštite zemljoradničkog minimuma, od njegovog uvođenja u srpsko pravo, pa sve do Drugog svetskog rata. Institut okućja je uveden u srpsko pravo polovinom 30-ih godina XIX veka. Potrebu propisivanja zaštite zemljoradničkog minimuma iziskivalo je to što su se zemljoradnici prekomerno zaduživali kod zelenaša, usled čega su gubili i poslednji komad zemlje i krov nad glavom. Stoga, zakonodavac je ustanovio institut okućja, kako bi očuvao egzistenciju zemljoradnika i njegove porodice. Ta zaštita zemljoradnikove kuće i nekoliko dana zemlje postala je sastavni deo srbijanskog pravnog identiteta. Međutim, stvaranjem Kraljevine SHS trebalo je izjednačiti pravo svih oblasti u novostvorenoj državi, a kako okućje nije važilo u svim krajevima, nametnulo se pitanje njegove dalje održivosti. S tim u vezi, razvila se bogata pravana rasprava, koja je trajala do pred Drugi svetski rat.
Ključne reči:
zaštita zemljoradničkog minimuma, dug, izvršenje, unifikacija