Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 295–311
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.25:352.07(439)
doi: 10.5937/zrpfns55-30558
Autor:
Atila Bado
Univerzitet u Segedinu
Pravni fakultet u Segedinu
bado@juris.u-szeged.hu
Sažetak:
U Mađarskoj su se 2020. godine rasplamsale političke rasprave o sistemu lokalne samouprave. Prema mišljenju pojedinih gradonačelnika, vladine mere preduzete tokom pandemije, pre svega one koje ograničavaju samostalne prihode lokalnih samouprava, dovešće do povratka sistema socijalističkih veća i do ukidanja lokalnih samouprava.1 Blada je, naime, tvrdila da preduzetim merama želi da ublaži poreski teret preduzećima tokom krize, dok opozicija smatra da su ove mere izraz osvete prema onim lokalnim samoupravama na čijem čelu su predstavnici opozicijskih partija. Te partije su 2018. godine postigle izborni uspeh, za što se po tvrdnjama njihovih lidera, sada kažnjavaju lokalne samouprave koje vode i to na taj način što se lišavaju glavnih izvora samostalnih prihoda. Po njihovom mišljenju, istovremeno se prihodi samouprava koje su vladi „po volji” kompenzuju iz centralnih izvora.
Rasprava nije novijeg datuma i dobro se uklapa u nastojanja, iskazana u procesu složene reforme lokalne samouprave u poslednjoj deceniji, koju su akteri smešteni na suprotnim stranama političkog spektra različito ocenili. Sa jedne strane, kao preduzimanje niza mera centralizacije i ograničivanja delokruga i ovlašćenja lokalnih vlasti, a sa druge strane, kao aktivnosti koje su potrebne radi sprečavanja zaduživanja lokalnih samouprava i povećanja njihove efikasnosti. Da bi se ova pojava mogla proceniti i sa naučne tačke gledišta, vredi osvrnuti se na period pada socijalizma i promene režima (tranzicije), a zatim ispitati ustavni i zakonodavni proces počev od 2011. godine.
Ključne reči:
reforma lokalne samouprave, funkcionalna decentralizacija, centralizacija, izmirenje duga, povećanje efikasnosti