Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 143–160
jezik rada: srpski
Pregledni rad
udk: 347.67(497.11+4)
doi: 10.5937/zrpfns55-30553
Autor:
Jelena Vidić Trninić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
jvidic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U srpskom pravu, do stavljanja punovažnog zaveštanja van snage može doći na osnovu volje samog zaveštaoca, odnosno opozivom zaveštanja, kao i na osnovu odluke suda. U radu se analiziraju rešenja Zakona o nasleđivanju Srbije posvećena spomenutim načinima stavljanja zaveštajnih raspolaganja van snage i istovremeno sagledava zakonska regulativa ovog pitanja u ostalim pravnim sistemima Evrope. Autor nalazi da u realizaciji prava na opoziv zaveštanja, zakonodavstvo Srbije afirmiše zaveštajnu slobodu, te da je u tom pogledu, ono principijelno usklađeno sa zakonskim solucijama uočenim na evropskom pravnom tlu. Kao posebnu prednost domaće regulative, posmatrano sa aspekta svrhe radi koje je propisana, ističe mogućnost sudskog stavljanja zaveštanja ili njegovih pojedinih odredaba van snage. Autor dalje smatra da postoje razlozi koji govore u prilog toga da se određena rešenja uočena u uporednom pravu, kao što je mogućnost da se na osnovu zakonskih odredaba stave van snage zaveštajna raspolaganja učinjena u korist bivšeg supružnika, prihvate i u srpskom naslednom pravu. Najzad, ukazuje i na korisnost preciziranja i upotpunjavanja pojedinih zakonskih odrednica posvećenih opozivu zaveštanja de lege ferenda, posebno onih koje se tiču odnosa ranijeg i docnijeg zaveštanja, a u cilju postizanja pravne sigurnosti.
Ključne reči:
opoziv zaveštanja, stavljanje zaveštanja van snage, formalni opoziv, neformalni opoziv, ranije zaveštanje, docnije zaveštanje