Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 1-24
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 35.077.6:340.134
doi: 10.5937/zrpfns55-31519
Autori:
Dragan Milkov
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.milkov@pf.uns.ac.rs
Ratko Radošević
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
R.Radosevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U domaćoj nauci upravnog prava, po ugledu na nemačku i austrijsku, nezakoniti upravni akti tradicionalno se dele na ništave i rušljive. Podela, međutim, otkriva mnoge nelogičnosti. Osnovni problem proizlazi iz pitanja da li ništavi upravni akti imaju pravno dejstvo, na koje autori odgovaraju protivrečno. Razlog je jednostavan: svoje stavove ne zasnivaju u dovoljnoj meri na važećem pravu. Isuviše se oslanjaju na istoimenu građanskopravnu podelu pravnih poslova, koja nije primerena upravnom pravu i pravnoj prirodi upravnog akta. S obzirom na to da u našem pravu ništavi upravni akti imaju pravno dejstvo, podela gubi svoj izvorni, građanskopravni smisao. Bez njega, ona više ni nema smisla – više je štetna nego korisna. Iz važećeg prava osnovano može da se izvede samo jedna specifična kategorija upravnih akata, uslovno nazvanih ništavim. To su upravni akti sa najtežim povredama zakona, zbog kojih mogu uvek da se uklone iz pravnog poretka. Pokušaj da se naspram njih postave svi ostali upravni akti, nazvani rušljivim, nije logički ispravan i ne može dosledno da se sprovede ni po jednom kriterijumu – naročito ne po onom građanskopravnom.
Ključne reči:
zakonitost uprave, nezakoniti upravni akti, ništavi upravni akti, rušljivi upravni akti, ništavost, rušljivost