Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2021, vol. LV, br. 1, str. 25–45
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.634
doi: 10.5937/zrpfns55-30403
Autori:
Gordana Kovaček Stanić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
G.KovacekStanic@pf.uns.ac.rs
Sandra Samardžić
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sandra.Samardzic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Iako ne možemo zanemariti činjenicu da pravo na izvestan način utiče na porodicu od samog početka tako što određuje ko se sve smatra članom porodice, kakva su njihova međusobna prava i obaveze, na koji način se određeni odnosi zasnivaju, a na koji prestaju, moderno shvatanje porodice ipak nužno podrazumeva poštovanje izuzetno širokog polja porodične, odnosno roditeljske autonomije. Ovakvo shvatanje bi moglo, u najekstremnijem vidu, imati za posledicu gotovo potpuno odsustvo odgovornosti države, odnosno pravnog sistema za sve što se dogodi u porodici. U navedenom smislu, primetne su sasvim slabe formalnopravne obaveze države u preduzimanju aktivne uloge na osnaživanju porodice, a u praksi praktično nepostojanje bilo kakvog angažovanja države na jačanju veza u okviru porodice pre nego što do izvesnih problema dođe.
Sa druge strane, ako neko ima potencijal da zaštiti porodicu i njene članove, onda je to svakako pravni sistem. Zaštita porodice ne sme da se svede samo na pitanje kako to učiniti, već i u kom trenutku, tj. da li zaštita i razvijanje zdravih porodičnih odnosa mora biti pitanje kojim se treba baviti mnogo ranije, čak i pre nego što se porodica formira. U tom smislu, naročit značaj mogu imati savetovališta, odnosno razgovori sa kompetentnim licima. Takođe, iako su našoj kulturi relativno strani, popularizacija predbračnih ugovora i upoznavanje budućih supružnika, odnosno vanbračnih partnera sa mogućnostima koje ovaj ugovor pruža, može doprineti izbegavanju kasnijih imovinskih sporova. U ovom radu, fokus će, međutim, biti na izvesnim rešenjima koja mogu pomoći u situacijama kada već dođe do poremećaja odnosa između članova porodice, odnosno između supružnika ili vanbračnih partnera.
Svaki pokušaj smirivanja situacije, odnosno umerenog i opreznog intervenisanja u porodičnim odnosima prvenstveno se može postići insistiranjem na određenim alternativnim načinima rešavanja sporova. Pored toga, postojanje specijalizovanih sudija, kao i advokata, koji bi sproveli značajne promene u sistemu obrazovanja budućih pravnika, ali i u domenu prakse, takođe može u velikoj meri doprineti navedenom cilju.
Na kraju, i određene izmene u oblasti porodičnog materijalnog prava takođe mogu imati veliki značaj.
U tom smislu, ovaj rad se prvenstveno fokusira na pojedina rešenja predložena u teoriji, njihovu analizu u kontekstu srpskog zakonodavstva, kao i na moguće dalje promene domaćih propisa. Naime, iako su neki predlozi već našli svoje mesto u pozitivnom zakonodavstvu Srbije, ostaje neizvesno u kojoj meri su ove odredbe primenjene i da li zaista doprinose održavanju stabilnih porodičnih odnosa u situacijama kada su odnosi ozbiljno narušeni.
Ključne reči:
porodično pravo, medijacija, vršenje roditeljskog prava, porodični sporovi