Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1415–1431
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.352(37)
doi: 10.5937/zrpfns54-29617
Autori:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
N.Deretic@pf.uns.ac.rs
Milan Milutin, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Milutin@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Širenje države antičkih Rimljana velikom brzinom, po svemu sudeći, nije mogao dovoljno brzo da prati rast upravnog aparata. Posledično, deo javnih ovlašćenja bio je poveravan privatnim licima. Ovo poveravanje bilo je na obostranu korist. Javna vlast postizala je ostvarenje svojih nadležnosti, od kojih je posebnu važnost imala naplata poreza, dok su publikani, privatna lica, sticala veliku dobit. Profit koji su ostvarivali, često je bio posledica zloupotrebe poverenih im ovlašćenja. Rastom ove dobiti, rasla je i moć i uticaj publikana u društvu, pa je sledstveno tome, smanjivana mogućnost nosilaca javnih funkcija da ih vršenjem svojih ovlašćenja vrate u okvire prava. Ipak, aspekt u kome su, u ograničenom efektu, uspeli da ih pravno ograniče, odnosi se na okolnosti iz kojih je javna vlast trpela štetu. Privatna lica su, pak, u velikoj meri ostavljana na milost i nemilost protivpravnom delovanju publikana. U radu su razmotreni tekstovi Justinijanovih Digesta, dakle, tekstovi poreklom iz klasičnog perioda, u kojima je razmotrena ova materija.
Ključne reči:
publikani, korupcija, zloupotreba javnih ovlašćenja, javne finansije, sankcije