Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1339–1362
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 331.105.2-057.6:342.734
doi: 10.5937/zrpfns54-27454
Autor:
Dr Ljubinka Kovačević, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
ljubinka@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
Zaposleni, kao slabija (pravno podređena i ekonomski zavisna) strana radnog odnosa ima potrebu da blagovremeno i na odgovarajući način bude obavešten o uslovima rada, posebno u državama u kojima ugovor o radu ne mora biti zaključen u pisanoj formi. Dostavljanje podataka o uslovima rada zaposlenom, otud, predstavlja važnu pretpostavku delotvornog uživanja prava iz radnog odnosa, jer mu omogućava pravilno sagledavanje vlastitog radnopravnog položaja, a u slučaju radnog spora, i lakše dokazivanje ugovorenih uslova rada. Time se može doprineti i poštenoj konkurenciji na tržištu, kao i suzbijanju rada ’na crno’, jer nepostojanje poslodavčevog pisanog obaveštenja o uslovima rada može poslužiti inspekciji rada i drugim nadležnim organima kao indikator povreda radnih prava u određenom preduzeću. Iako je na nivou EU, poslodavčeva obaveza obaveštavanja radnika o uslovima rada iscrpno uređena Direktivom Saveta 91/533/EEZ, nemali broj radnika ostaje uskraćen za pisano obaveštenje, između ostalog, i zbog pojave novih oblika rada koji su skopčani s rizikom otežanog ostvarivanja radnih prava. Ovaj rizik nastoji da prevaziđe Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta 2019/1152 o transparentnim i predvidivim uslovima rada u EU, koja se primenjuje i na nove forme rada, kao i na lažno samozapošljavanje, a, pored proširenja kruga lica u pogledu kojih postoji obaveza obaveštavanja, utvrđuje i minimalni kataloga prava svih radnika. Stoga su u članku kritički razmotrena ključna rešenja iz nove direktive, uz ukazivanje na rizik da ovako širok krug zaštićenih lica može odvraćati poslodavce od zasnivanja radnog odnosa, kao i od dosledne primene merodavnih (radnopravnih, socijalnopravnih i poreskopravnih) propisa.
Ključne reči:
uslovi rada; obaveštavanje zaposlenog; nove forme rada; pravo Evropske unije