Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1475–1500
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441:347.441.8
doi: 10.5937/zrpfns54-30204
Autor:
Sloboda D. Midorović, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.midorovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu je ispitan odnos između načela slobode ugovaranja i instituta delimične ništavosti ugovora. Ovaj odnos aktuelizuje činjenica da je reč o institutu čija primena podrazumeva izvesnu intervenciju suda u inicijalnu sadržinu ugovora, koja, da bi bila dogmatski opravdana, u osnovi treba da bude podržana od strane ugovarača. Navedeno iz razloga što kontrahentima, ili češće jednom od njih, umesto održavanja ostatka ugovora na snazi, u konkretnom slučaju, više može da odgovara njegovo uklanjanje iz „pravnog života” primenom sankcije ništavosti u celosti. Analiza je ukazala na to da stav o odnosu načela slobode ugovaranja i sankcije delimične ništavosti ne može biti uniforman, jer ni slučajevi u kojima se to pitanje aktuelizuje nisu identični. Stoga je u radu ovaj odnos sagledan iz ugla tri različite grupe slučajeva: 1) onih u kojima je zakonodavac izričito predvideo ništavost određene ugovorne odredbe, opredelivši se a priori za održavanje ostatka ugovora na snazi; 2) onih u kojima su same ugovornice posebnom klauzulom uredile uticaj ništavosti jedne ugovorne odredbe na ostataka ugovora, i konačno, 3) onih u kojima je sud utvrdio ništavost određene ugovorne pogodbe na osnovu generalne odredbe o ništavosti iz čl. 103 u vezi sa čl. 105 ZOO. Pošto ZOO ne daje smernice za postupanje sudova u poslednjoj grupi slučajeva, ispitani su doktrinarni stavovi kojima se u uporedivim situacijama priklanja judikatura u zemljama germanskog pravnog kruga. U njima se dilema izmeđudelimične ništavosti i ništavosti ugovora in toto rešava uz pomoć konstrukcije hipotetičke volje. U nastavku je pojašnjeno šta se podrazumeva pod hipotetičkom voljom i pomoću kojih pravnih standarda i tačaka oslonaca se ona utvrđuje. Na kraju je zaključeno da je objektivizovani pristup utvrđivanju hipotetičke volje ugovarača, koji se zagovara u analiziranim pravnim sistemima, prihvatljiv i sa stanovišta domaćeg prava.
Ključne reči:
sudska intervencija, sadržina ugovora, hipotetička volja, delimična ništavost, ništavost in toto