Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 4, str. 1161–1181
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.24:[347.763:004.773.3
doi: 10.5937/zrpfns54-30442
Autor:
Dr Drago Divljak, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
D.Divljak@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Predmet analize u radu je regulatorni pristup međunarodnih konvencija o prevozu robe u pogledu nekih bitnih pitanja iz oblasti elektronskih prevoznih isprava, kao što je pravno priznanje elektronskih prevoznih isprava, njihove funkcije i pravna snaga. Isto tako predmet analize su i ukupni dometi i ograničenja relevantnih konvencijskih pravila.
Konvencije u oblasti prevoza robe ni u konceptualnom pogledu, ni u pogledu bitnih pitanja nisu na isti način prišle problemu pravne regulacije elektronskih prevoznih isprava. Dok neke konvencije tom problemu pokušavavaju da priđu sistemski, u nekim granama saobraćaja i dalje važe konvencije koje svojom sadržinom samo implicitno omogućavaju korišćenje elektronskih prevoznih isprava. U pogledu celovitosti regulisanja ove materije se ističu se Roterdamska pravila i eCMR protokol, ali se one razlikuju u pogledu adekvatnosti regulacije i krajnjih dometa. Roterdamska pravila i pored vrlo ambicioznog pristupa, nisu uspela da na odgovarajući način reše najizazovniji problem celokupne ove materije, a to je efektivno ostvarivanje stvarno-pravnih funkcija prenosivog elektronskog zapisa, što je u mnogome umanjilo njene krajnje domete. S druge strane, eCMR protokol je uspostavio sasvim zadovoljavajuće pravne temelje za primenu elektronskih prevoznih listova u drumskom saobraćaju.
Ključne reči:
međunarodne konvencije, prevoz robe, elektronske prevozne isprave, pravno priznanje, ostvarivanje funkcija