Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 3, str. 1123–1140
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 336.22:341.24
doi: 10.5937/zrpfns54-29348
Autor:
Lidija Živković, asistent
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
lidija.zivkovic@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
Istraživanje predstavljeno u ovom radu ima za predmet analizu praktičnog domašaja Konferencije ugovornih strana, mehanizma koji je sadržan u čl. 31 Međunarodne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore, koja je potpisana 7. juna 2017. godine u Parizu i među čijim potpisnicama figuriraju čak 94 poreske jurisdikcije. Budući da je domen primene Konferencije ugovornih strana uslovljen specifičnom pravnom prirodom i načinom funkcionisanja pomenute konvencije, prvi deo rada biće posvećen njihovom ispitivanju i objašnjavanju. Naredni deo izlaganja biće usmeren na detaljno razmatranje odredaba Konvencije koje su usmerene na uspostavljanje proceduralnog okvira u kome bi Konferencija ugovornih strana trebalo da bude primenjena. Srž rada čini analiza, sa osloncem na Bečku konvenciju o ugovornom pravu, ključnih aspekata proceduralnog okvira Konferencije ugovornih strana koje je Konvencija propustila da uredi: postupka odlučivanja Konferencije ugovornih strana, kao i pravnih efekata njenih budućih odluka.
Premda ostaje upitno da li bi Konferencija ugovornih strana mogla da ima ulogu značajnu u meri u kojoj je to slučaj u drugim segmentima međunarodnog javnog prava, a imajući u vidu tradicionalno odbojan pristup država ograničenjima njihovog fiskalnog suvereniteta, autorka zaključuje da bi analizirani mehanizam mogao da posluži kao osnov za produbljenu saradnju u poreskoj materiji među jurisdikcijama širom sveta, posebno u okolnostima u kojima se svet suočava sa novom ekonomskom krizom. Čini se preko potrebnim izmeštanje formulisanja međunarodne poreske politike iz kruga šačice najrazvijenijih država u ruke šireg kruga poreskih jurisdikcija različitog nivoa ekonomskog razvoja, za šta bi Konferencija ugovornih strana mogla da pruži polazni pravni okvir.
Ključne reči:
Konferencija ugovornih strana, Multilateralni instrument (MLI), Poreski ugovori, Fiskalni suverenitet, Saradnja u poreskoj materiji