Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 3, str. 929–952
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.958:347.94(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns54-29049
Autori:
Dr Ranko Keča, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
rkeca@pf.uns.ac.rs
Dr Marko Knežević, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
mknezevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
revizija protiv presude u parničnom postupku je i u srpskom pravu tradicionalno shvatana kao pravni lek u kojem se ne može isticati pogrešno utvrđeno činjenično stanje – revizijska kontrola ocene dokaza bila je nemoguća. Izvorna redakcija Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, međutim, izričitom odredbom omogućava u određenim slučajevima tako nešto. Temeljno preuređenje dozvljenosti revizije Novelom 2014, makar na redakcijskom planu, uticalo je na polje primene revizijske kontrole ocene dokaza. Literatura i praksa VKS sadašnje stanje različito shvataju. U radu se prvo obrađuje polje primene odredbe koja uređuje ovo pitanje, da bi se potom ocenio posteći koncept. Rezultati pokazuju da je njime dodatno smanjena funkcionalna sposobnost VKS, imajući u vidu režim dozvoljenosti revizije.
Ključne reči:
revizija protiv presude, Vrhovni kasacioni sud, ocena dokaza, pogrešno utvrđeno činjenično stanje