Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2020, vol. LIV, br. 3, str. 929–952

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.958:347.94(497.11)

doi: 10.5937/zrpfns54-29049

Autori:

 

Dr Ranko Keča, redovni profesor

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

rkeca@pf.uns.ac.rs

 

Dr Marko Knežević, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

mknezevic@pf.uns.ac.rs

Sažetak:

revizija protiv presude u parničnom postupku je i u srpskom pravu tradicionalno shvatana kao pravni lek u kojem se ne može isticati pogrešno utvrđeno činjenično stanje – revizijska kontrola ocene dokaza bila je nemoguća. Izvorna redakcija Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, međutim, izričitom odredbom omogućava u određenim slučajevima tako nešto. Temeljno preuređenje dozvljenosti revizije Novelom 2014, makar na redakcijskom planu, uticalo je na polje primene revizijske kontrole ocene dokaza. Literatura i praksa VKS sadašnje stanje različito shvataju. U radu se prvo obrađuje polje primene odredbe koja uređuje ovo pitanje, da bi se potom ocenio posteći koncept. Rezultati pokazuju da je njime dodatno smanjena funkcionalna sposobnost VKS, imajući u vidu režim dozvoljenosti revizije.

Ključne reči:

revizija protiv presude, Vrhovni kasacioni sud, ocena dokaza, pogrešno utvrđeno činjenično stanje