Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 2, str. 573–589
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.27:591(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns54-25584
Autor:
Dr Bojan Pajtić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
B.Pajtic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Donošenje zakona kojim je uvedeno bezdržavinsko založno obezbeđenje na pokretnim stvarima i pravima (kolokvijalno nazvan Zakonom o registrovanoj zalozi) omogućilo je zalaganje životinja, upisom u Registar zaloge pri Agenciji za privredne registre. Tema rada izabrana je, kako zbog toga što je praksa zalaganja domaćih životinja putem upisa u Registar sve češća, tako i zbog toga što u domaćoj doktrini, gotovo da nema radova o ovoj temi. U tekstu je akcenat stavljen na odnos građanskopravnih propisa prema životinjama, pre svega odnos Zakona o registrovanoj zalozi, Zakona o obligacionim odnosima i Prednacrta Srpskog građanskog zakonika, a ne onih zakona koji, po prirodi stvari, tretiraju životinje kao sedes materiae. Poseban osvrt je posvećen Zakonu o dobrobiti životinja, jer iz odredaba ovog pravnog propisa proizlazi čitav niz obaveza za strane u ugovoru o registrovanoj zalozi (što zalaganje životinja čini nepovoljnijim za založnog poverioca u fazi namirenja, u odnosu na založno obezbeđenje koje za predmet ima neku pokretnu stvar, suvlasnički udeo na njoj ili neko pravo), ali i određene zabrane u odnosu na životinje kao predmet zaloge. Iako je naš zakonodavac dužan da, u skladu sa obavezom harmonizovanja domaćih pravnih propisa sa propisima EU (u okviru procesa pridruživanja evropskoj zajednici naroda), implementira više standarde u tretiranju životinja kao bića koja imaju osećanja, dimenzionirane Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije iz 1957. godine, to je u našem pravu učinjeno samo parcijalno. Prednacrt građanskog zakonika zadržava pristup koji je imao Zakon o obligacionim odnosima iz 1978. godine, tretirajući životinje kao klasične pokretne stvari. Takav pristup su, kao retrogradan, napustile sve velike građanske kodifikacije. U radu su izloženi predlozi koji se odnose na poboljšanje postojeće regulative u ovoj oblasti. Definisani su i predlozi izmena i dopuna Zakona o registrovanoj zalozi u odnosu na pitanja koja nisu rešena ovim pravnim propisom, kao što je pitanje pravnog statusa i mogućnosti zalaganja nerođene mladunčadi. Ukazano je i na protivzakonitu praksu Agencije za privredne registre, koja podrazumeva upisivanje maksimalnog iznosa potraživanja kod svakog založnog obezbeđenja. Uprkos tome što Zakon o registrovanoj zalozi nije definisao ograničenja u slučaju zalaganja životinja, u radu se, shodnom primenom odredaba Zakona o dobrobiti životinja, ukazuje na to, koje životinjske vrste moraju biti izuzete iz kruga potencijalnih predmeta založnog obezbeđenja, ali se i ukazuje na vrste u odnosu na koje u praksi nije bilo zaključivanja ugovora o registrovanoj zalozi, a da za tako nešto ne postoje ni praktični razlozi, ni formalne prepreke.
Ključne reči:
životinje, Zakon o registrovanoj zalozi, Zakon o dobrobiti životinja