Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 2, str. 611–633
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 578.834
doi: 10.5937/zrpfns54-27206
Autor:
Dr Zoran Ć. Keković, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
zkekovic@fb.bg.ac.rs
Sažetak:
Organizacije su na pandemiju izazvanu virusom SARS-CoV-2 odgovorile širokim dijapazonom upravljačkih funkcija i sposobnosti: upravljanjem rizikom ili krizom, upravljanjem vanrednom situacijom, upravljanjem kontinuitetom poslovanja i upravljanjem katastrofom. Zajedničko za sve njih jeste odlučivanje u situacijama visoke neizvesnosti na osnovu procenjenog rizika. S obzirom da je prema svim raspoloživim podacima Svetske zdravstvene organizacije, i nakon šest meseci od proglašenja pandemije, broj obolelih i umrlih u konstantnom porastu, postavlja se pitanje – da li je nedostatak ključnih informacija o riziku u uslovima visokog stepena neizvesnosti, uz kompleksnost savremenih (prirodnih, socijalnih, tehničkih) sistema i njihovih interakcija, doveo u pitanje primenu tradicionalnog koncepta upravljanja rizicima zasnovanog na istorijskim podacima, statistikama, te analizi cena-korist (cost-benefit)?
Na temelju pretpostavke da, u uslovima neizvesnosti i nerutinskog okruženja, upravljanje kompleksnim sistemima zasnovano na konceptu procene rizika trpi brojne nedostatke, u radu ćemo preispitati praktična i metodološka ograničenja ovog koncepta kroz ključne faze procesa procene rizika. Istovremeno, cilj rada je da se uvidom u relevantnu literaturu ukaže na prednosti primene koncepta organizacione otpornosti u upravljanju kompleksnim sistemima, polazeći od toga da su imuni sistemi i otporne organizacije najefikasnija strategija odgovora na ne-rutinske rizike (događaje male učestalosti i katastrofalnih posledica).
Osnovne promene koje predlažemo u procesu upravljanja ne-rutinskim rizicima infektivnih bolesti koji su doveli do krize izazvane pandemijom virusom SARS-CoV-2 zasnivaju se na zaključku da je anticipatorsku strategiju usmerenu na predviđanje događaja neophodno „proširiti“ strategijom jačanja otpornosti sistema. Navedeno ne umanjuje značaj pristupa odlučivanju u uslovima neizvesnosti zasnovanog na proceni rizika.
Ključne reči:
neizvesnost, procena rizika, kriza, kompleksni sistemi, organizaciona otpornost