Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 2, str. 781–801
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.123.042
doi: 10.5937/zrpfns54-28333
Autor:
Dr Jelica Gordanić, naučni saradnik
Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd
jelica@diplomacy.bg.ac.rs
Sažetak:
U izbor generalnog sekretara Ujedinjenih nacija uključena su dva organa: Generalna skupština i Savet bezbednosti. Usled prava veta stalnih članica, nedovoljne transparentnosti izbornog procesa i preporuke za samo jednog kandidata, pitanje izbora generalnog sekretara suštinski predstavlja stvar odluke Saveta bezbednosti. Neka od ovih spornih pitanja su imala smisla u momentu usvajanja Povelje UN, ali okolnosti 21. veka zahtevaju drugačija rešenja. Mnoge države članice UN, organizacije civilnog društva i teoretičari izražavaju nezadovoljstvo zbog ovakvog stanja i ukazuju na potrebu aktivnije uloge Generalne skupštine tokom izbora generalnog sekretara. Formiranjem ad hoc radne grupe za revitalizaciju rada Generalne skupštine problematika ovog izbornog procesa podignuta je na viši nivo. Rad ima za cilj da pokaže postojanje potrebe za jačanjem uloge Generalne skupštine u procesu izbora generalnog sekretara, ukaže na mogućnosti putem kojih se ta uloga može ojačati, ali i da skrene pažnju na prepreke koje postoje u pogledu ovog pitanja. Dugogodišnje aktivnosti ad hoc radne grupe za revitalizaciju rada Generalne skupštine dale su određene pozitivne rezultate u pogledu aktivnije uloge Generalne skupštine tokom poslednjeg procesa izbora generalnog sekretara. Rad ima za cilj da pokaže da postignuti rezultati ad hoc grupe nisu suštinski dovoljni i da najefikasnije rešenje za jačanje uloge Generalne skupštine u procesu izbora generalnog sekretara predstavlja revizija Povelje UN.
Ključne reči:
generalni sekretar, Generalna skupština, Savet bezbednosti, Ujedinjene nacije, revizija Povelje UN