Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 2, str. 693–708
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 342.721-055.2:343.61
interdoi: 10.5937/zrpfns54-24606
Autor:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
nderetic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Ovaj rad je pokušaj da se da odgovor na pitanje – da li je pravo na „život i smrt“ žene, (ius vitae ac necis) u rukama muških članova porodice ili partnera – vanvremenska kategogija. Da li je moguće da se u Srbiji u XXI veku još uvek vodi borba da se „pravo na život“ žene uzdigne na nivo „osnovnih ljudskih prava“? Šta je doprinelo tome da shvatanje o urođenom čovekovom dostojanstvu na temelju „ljudskih prava“, koje datira još od feudalnog društvenog poretka – nije u potpunosti zaživelo u Srbiji do današnjih dana, kada su u pitanju žene. Koje su to društvene okolnosti doprinele da rimsko ius vitae ac necis nadživi vekove i posebno se „primi“ u Srbiji, samo pod drugim imenom – savremeno nasilje nad ženom (femicid). Taj pojam je definisan kao „rodno zasnovano ubistvo nad ženama, devojkama, devojčicama i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola“. Ubice kod femicida su: partneri (bivši/sadašnji, bračni/vanbračni), članovi porodice – otac, svekar, sin, unuk, zet, Da li primena strožijih normi od strane nadležnih organa ili rad na promeni svesti nasilnika, ili oba činioca istovremeno, mogu doprineti da se ova poražavajuća pojava u 21. veku iskoreni – pita se stručna i obična javnost.
Ključne reči:
žena, pravo na život, dostojanstvo, vlast oca, vlast muža