Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 1, str. 487–502
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 342.722:35.077.2(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns54-23384
Autor:
Renata Bjelica, student doktorskih studija
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
renata.bjelica@ustavni.sud.rs
Sažetak:
Pravo na usmenu javnu raspravu obuhvaćeno je pravom na pravično suđenje kao pravom garantovanim Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Ustavom Republike Srbije. U tom smislu je Zakonom o upravnim sporovima propisano pravilo da sud utvrđuje činjenično stanje na usmenoj javnoj raspravi. Ovim zakonom su propisani izuzeci od navedenog pravila, kao i slučajevi u kojima će sud „uvek“, a u kojima je „obavezan“ da održi usmenu javnu raspravu. Analizom zakonskih odredaba, uz osvrte na relevantnu upravnosudsku i ustavnosudsku praksu, a imajući u vidu sadašnju organizaciju i kapacitet upravnog sudstva, autor je u radu ukazao na određene manjkavosti zakonodavnih rešenja i upravnosudskih odluka, te na osnovu izvedenih zaključaka pokušao da ponudi moguća rešenja kako bi se možda, kada je u pitanju održavanje rasprave pred sudom, mogao dostići viši stepen pravičnosti suđenja.
Ključne reči:
pravo na pravično suđenje, ZUS, pravo na usmenu javnu raspravu