Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 1, str. 353–365
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 796.06:351.74(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns54-23518
Autor:
Dr Bojan Janković, docent
Kriminalističko-policijski univerzitet, Beograd
bojan.jankovic@kpu.edu.rs
Sažetak:
Tradicionalno shvatanje da je samo policija odgovorna za bezbednost na sportskim priredbama uveliko se napušta, u smislu da redarska služba ima sve značajnije mesto. To je prepoznato i u zakonskim propisima Srbije, u normama Zakonu o privatnom obezbeđenju (ZPO), Zakonu o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (ZSNSP), Zakonu o javnom okupljanju, kao i međunarodnim propisima sportskih saveza. Definisanju uloge redarske službe doprinela je i nova Konvencija Saveta Evrope o integrisanom pristupu bezbednosti, zaštiti i uslugama na fudbalskim utakmicama i drugim sportskim događajima (CETS 218), zajedno sa Preporukom REC (2015) 1, i njenim aneksima, koja zamenjuje sve prethodne preporuke, rezolucije i izjave. Preporuka je postala sastavni deo nove Konvencije (CETS 218). Zajedničko za sve pomenute propise je da se redarskom službom mogu baviti lica koja su završila posebnu obuku. Za razliku od međunarodnih propisa koji predviđaju obimnu obuku za redare, postojeći programi u Srbiji predviđaju veoma mali broj časova. Radu redara svakako bi pomoglo i poboljšanje pojedinih zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast. Republika Srbija još nije potpisnik Konvencije (CETS 218), te je neophodno da državni organi pristupe njenom potpisivanju i ratifikaciji kako bi Srbija što pre usvojila novo ustanovljene evropske standarde u ovoj oblasti.
Ključne reči:
redarska služba, sportske priredbe, Republika Srbija