Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 1, str. 245–265
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 177.9:808.5
doi: 10.5937/zrpfns54-23956
Autori:
Dr Dragutin Avramović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.avramovic@pf.uns.ac.rs
Dr Ilija Jovanov, asistent sa doktoratom
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
i.jovanov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Kroz analizu Platonovih dela, ali na prvom mestu dijaloga „Gorgija“, autori nastoje da odmere potencijal retorike kao veštine ubeđivanja kroz koju se može relativizovati istina i pravda. Na početku, u radu se razrešava prethodno pitanje – kvalifikacije učesnika u Platonovom „Gorgiji“ kao sofista ili retora. Nakon analize različitih stavova koji su ponuđeni u teoriji, autori zauzimaju stanovište da makar u dijalogu „Gorgija“ Platonov Sokrat raspravlja sa retorima (Gorgijom, Polom i Kaliklom), a ne sa sofistima. Područje slaganja između Sokrata i retora je nesumnjivo u tome da je retorika veština ubeđivanja, ali ne i oko ishoda do kojih to ubeđivanje vodi. Težnja za dolaženjem do apsolutne istine (pravde), znanja, jeste zadatak filozofa (Sokrata), kome se suprotstavlja glavni cilj retora – verovanje, odnosno stvaranje uverenja o istinitosti (pravednosti). Pri tome, autori skreću pažnju da Sokrat sve vreme ostaje svestan svih slabosti filozofije koja, za razliku od retorike, zbog nedostatka pragme ne uspeva da se nosi sa realnim životnim problemima.
Takođe, autori skreću pažnju na to da oni koji se nesumnjivo uzimaju kao sofisti (npr. Hipija i Antifont) kao polazni princip postavljaju ideju o urođenoj jednakosti ljudi, dok oni koji su prvenstveno retori (npr. Kalikle i Trasimah) polaze od prirodne nejednakosti ljudi i afirmišu prirodno pravo jačeg. Na taj način i retorika se pokazuje kao veština koja je usmerena ka ostvarenju prirodnog prava jačeg. Na kraju, poučeni primerima antike, autori zauzimaju stanovište vrednosnog relativizma i nalaze da i danas retorika ostaje moralno neutralna i da ima toliki potencijal da se pomoću nje može moralno opravdati (učiniti ili možda samo prikazati pravednim) skoro svaki željeni ishod.
Ključne reči:
Pravda, Platon, Gorgija, Retorika, Sofisti, Pravo jačeg