Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 1, str. 383–404
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.218.4(497.113)“1918“
doi: 10.5937/zrpfns54-22964
Autor:
Dr Mihajlo Vučić, naučni saradnik
Institut za međunarodnu politiku i privredu
mihajlo@diplomacy.bg.ac.rs
Sažetak:
Pravo na samoopredeljenje naroda je u proteklih stotinu godina razvijano kroz niz međunarodnopravnih akata ali i kroz niz različitih sticaja okolnosti u međunarodnim odnosima. To je uticalo na njegov današnji normativni sadržaj koji nije lišen političke dimenzije. Autor u radu identifikuje četiri kriterijuma koji su po njemu ključni da bi se savremeno međunarodno pravo na samoopredeljenje moglo uživati u svom punom obimu, To su: kontinuirano i teško kršenje prava naroda od strane državnih organa, slaba centralna vlast države na području na kojem živi dati narod, stvaranje sopstvenih organa vlasti datog naroda koje mogu da efektivno kontrolišu datu teritoriju, podrška velikih sila. Autor analizira slučaj opredeljenja naroda Vojvodine da se prisajedine Kraljevini Srbiji kroz prizmu ovih kriterijuma i zaključuje da bi sa stanovišta današnjeg međunarodnog prava ovo prisajedinjenje bilo savršeno zakonito.
Ključne reči:
samoopredeljenje, Vojvodina, međunarodno pravo, velike sile