Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2020, vol. LIV, br. 1, str. 289–307
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.435:343.54(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns54-24446
Autor:
Dr Dušica Miladinović Stefanović, vanredni profesor
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
dusica@prafak.ni.ac.rs
Sažetak:
Pravo da se slobodno odlučuje o zaključenju i raskidanju braka, sada već tradicionalno, predstavlja deo korpusa ljudskih i građanskih prava, garantovanih kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou. Izostanak slobodno izražene volje u ovom kontekstu, prouzrokovan primenom prinude, u pravu Republike Srbije ima dvostruki značaj, pošto se u sferi građanskog prava tretira kao jedan od osnova za rušljivost braka, dok se u krivičnom pravu kvalifikuje kao posebno krivično delo – prinudno zaključenje braka. Inkriminacija prinudnog zaključenja braka nije postojala u inicijalnom tekstu važećeg Krivičnog zakonika, uvedna je novelama iz 2016. godine zbog potrebe usaglašavanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija), koju je naša zemlja potpisala i ratifikovala i time preuzela obavezu da prilagodi i unapredi sistem zaštite žrtava nasilja. Autorka u ovom radu nastoji da sagleda krivičnopravnu zaštitu od prinudnog zaključenja braka u njenoj istorijskoj vertikali, analizirajući ranije krivičnopravne odgovore na ovu pojavu, kritički sagledavajući kapacitete pozitivnog prava, ali i baveći se mogućim pravcima daljeg razvoja.
Ključne reči:
prinudno zaključenje braka, krivično zakonodavstvo Srbije