Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 4, str. 1333–1346
jezik rada: ruski
Originalni naučni rad
udk: 347.736:347.440.82(4+470)
doi: 10.5937/zrpfns53-24757
Autor:
Larisa Mastilovič, mlađi naučni istraživač
Državni Univerzitet u Sankt Peterburgu
Pravni fakultet
larisa.mastilovic@mail.ru
Sažetak:
U situaciji pre nastupanja insolventnosti ali kada već postoje znaci finansijskih poteškoća kod dužnika, evropsko zakonodavstvo daje mogućnost savesnom i sposobnom dužniku da uz saglasnost većine poverilaca pokrene postupak preventivnog restrukturiranja, s tim da će se posledice odnositi i na poverioce koji nisu dali saglasnost. Na najavljenu mogućnost restrukturiranja javljaju se razlike među poveriocima u pogledu procene ekonomskog položaja dužnika. Ipak, ako postoji većinska volja da se donese takva odluka, ona će obavezivati sve poverioce. Međutim, evropsko zakonodavstvo izuzetno dozvoljava pokretanje postupka preventivnog restrukturiranja od strane suda i kada ne postoji saglasnost većine poverilaca. Nasuprot tome, nije moguće započeti postupak preventivnog restrukturiranja na predlog većine poverilaca, ukoliko ne postoji pristanak dužnika. Rad predstavlja uporednopravnu analizu ruskog i evropskog zakonodavstva, u kom su istaknute sličnosti i razlike, kao i perspektive daljeg razvoja ovog instituta.
Ključne reči:
prevencija od sprovođenja stečaja bankrotstvom, finansijska rehabilitacija, supsidijarna odgovornost, redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa i restrukturiranje