Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 4, str. 1187–1206
jezik rada: srpski
pregledni članak
udk: 341.123:342.7
doi: 10.5937/zrpfns53-25221
Autor:
Dr Bojan Tubić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
B.Tubic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Ovaj rad se bavi pitanjem rada međunarodnih komiteta za zaštitu ljudskih prava koji su osnovani univerzalnim ugovorima za zaštitu ljudskih prava, kao što su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija protiv torture, Konvencija o eliminisanju rasne diskriminacije i drugi. Komiteti imaju nadležnost za razmatranje izveštaja država ugovornica o primeni relevantnog međunarodnog ugovora kojim su osnovani. Poseban značaj imaju postupci po međudržavnim i pojedinačnim predstavkama. Potrebno je da se ispune određeni uslovi dopuštenosti predstavke koji su gotovo identični. Pre pokretanja međunarodnog postupka, daje se prilika državi članici da ispravi štetne posledice nastale kršenjem ljudskih prava i iz tog razloga, sva unutrašnja pravna sredstva moraju da budu iskorišćena. Takođe, mora da postoji i usklađenost predstavke sa konkretnom konvencijom, odnosno da se u njoj pojedinac poziva na kršenje prava predviđenog konvencijom . U postupcima pred komitetima istražuju se činjenice i donosi se odluka, odnosno gledište o tome da li je povređeno određeno ljudsko pravo. Tokom postupka je moguće izreći privremene mere, kako bi se sprečio nastanak nepopravljive štete po podnosioca predstavke. Odluke komiteta nisu obavezujuće, ali utiču na državu da poštuje ljudska prva pojedinaca u okviru svoje nadležnosti. Uvođenje obaveznosti odluka bi doprinelo efikasnijoj zaštiti pred ovim telima, ali za to mora da postoji pristanak država članica i da dođe do izmene ugovora, kojim su komiteti i osnovani.
Ključne reči:
ljudska prava, komiteti, uslovi dopuštenosti, predstavka