Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 4, str. 1167–1186
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 349.418:347.626.5(497.11)”2018”
doi: 10.5937/zrpfns53-24771
Autor:
Dr Radenka Cvetić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
r.cvetic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, 2018. godine izvršena je još jedna značajna reforma registra nepokretnosti. Cilj ovog rada je prikaz smisla, domašaja, sistemskih i praktičnih posledica pojedinih rešenja. Pre svega, skreće se pažnja da je pojedinim rešenjima, radi digitalizacije i ažurnosti katastra nepokretnosti, u potpunosti zanemarena privatnopravna priroda prava koja se upisuju u ovaj registar, budući da je inicijativa privatnih subjekata marginalizovana. Predmet posebnog interesovanja je domašaj novog pravila o upisu zajedničke svojine supružnika u katastar nepokretnosti u kontekstu važećeg koncepta zajedničke imovine supružnika u Srbiji. Nakon kratkog osvrta na genezu pravila, polazeći od konkretnih slučajeva predočava se do kakvih posledica može dovesti njegova primena. Ističe se da je ovakvim pravilom stvoren dodatni prostor za pozivanje na načelo pouzdanja u katastar nepokretnosti, ali da se posredno u velikom broju slučajeva izigrava koncept zajedničke svojine (i imovine) supružnika kakav postoji u našem pravnom sistemu, sa dalekosežnim posledicama.
Ključne reči:
katastar nepokretnosti, načelo oficijelnosti, zahtev za upis, upis zajedničke svojine supružnika, izjava supružnika pri solemnizaciji ugovora