Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 3, str. 997–1010
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.27:347.235(497.11:439)“14“
doi: 10.5937/zrpfns53-21250
Autor:
Dr Ognjen Vujović, vanredni profesor
Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Pravni fakultet
ogvujovic@yahoo.com
Sažetak:
Predmet analize ovog članka je sudbina ekonomski značajnih poseda koje je despot Đurađ Branković imao u Ugarskoj. Radi se o posedima koji su bili prilično udaljeni od srpskog etničkog prostora. Reklo bi se da je Jovan Hunjadi pod velom pignusa izbegavao mogućnost da ga srpski despot optuži za otimanje imanja, ucenu, prinudu. Ugarska vladarska kuća je intenzivno koristila Brankovićevu nemogućnost da efikasno, faktički kontroliše posede koje je nominalno posedovao. Despot je uspevao da makar na papiru zadrži svoja imanja, ali ne i na terenu. Ne samo da je bio formalno vezan za nešto što faktički ne poseduje, već to nikada i nije mogao samostalno i nezavisno kontrolisati.
Ključne reči:
Đurđe Branković, pignus, Janko Hunjadi, Srbija, Ugarska