Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2019, vol. LIII, br. 3, str. 997–1010

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.27:347.235(497.11:439)“14“

doi: 10.5937/zrpfns53-21250

Autor:

 

Dr Ognjen Vujović, vanredni profesor

Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Pravni fakultet

ogvujovic@yahoo.com

Sažetak:

Predmet analize ovog članka je sudbina ekonomski značajnih poseda koje je despot Đurađ Branković imao u Ugarskoj. Radi se o posedima koji su bili prilično udaljeni od srpskog etničkog prostora. Reklo bi se da je Jovan Hunjadi pod velom pignusa izbegavao mogućnost da ga srpski despot optuži za otimanje imanja, ucenu, prinudu. Ugarska vladarska kuća je intenzivno koristila Brankovićevu nemogućnost da efikasno, faktički kontroliše posede koje je nominalno posedovao. Despot je uspevao da makar na papiru zadrži svoja imanja, ali ne i na terenu. Ne samo da je bio formalno vezan za nešto što faktički ne poseduje, već to nikada i nije mogao samostalno i nezavisno kontrolisati.

Ključne reči:

Đurđe Branković, pignus, Janko Hunjadi, Srbija, Ugarska