Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 3, str. 975–996
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 336.77:366.5]:061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns53-24063
Autor:
Dr Atila Dudaš, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
A.Dudas@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Odgovorno kreditiranje ima za cilj da spreči nastanak prezaduženosti dužnika, tj. stanja u kojem su mu obaveze po kreditnim zaduženjima tako velike da ih ne može uredno izmirivati. Posledice i socijalne implikacije prezaduženosti posebno dolaze do izražaja ako je u svojstvu dužnika fizičko lice, tj. potrošač. Ideja odgovornog kreditiranja se operacionalizuje kroz više pravnih instituta, od kojih je od najvećeg značaja obaveza kreditora da pre zaključenja ugovora o kreditu proceni kreditnu sposobnost potrošača.
Odgovorno kreditiranje postepeno je nalazilo svoje mesto u sekundarnim izvorima komunitarnog prava. Prva Direktiva o potrošačkim kreditima br. 87/102/EEC uopšte nije uredila koncept odgovornog kreditiranja. Prvi predlog novog teksta Direktive iz 2002. godine sadržavao je obavezu kreditora da proceni kreditnu sposobnost potrošača, koja je ocenjena preterano strogom, usled čega na kraju nije usvojena u toj formulaciji. Nova Direktiva o potrošačkim kreditima br. 2008/48/EC stoga samo nalaže obavezu procene kreditne sposobnosti potrošača od strane kreditora, u formulaciji koja je mnogo blaža od one iz Predloga.
Svetska ekonomska kriza je pokazala slabosti normativnog uređenja potrošačkog kredita u kojem potreba za odgovornim kreditiranjem nije snažnije artikulisana. Poučeni iskustvom krize, u Direktivi o hipotekarnim kreditima br. 2014/17/EU neuporedivo veći značaj dobija koncept odgovornog kreditiranja, pre svega kroz institut procene kreditne sposobnosti potrošača. Tako, već u sam pojam hipotekarnog kredita koji se odnosi na stambene nepokretnosti, inkorporisan je elemenat procene kreditne sposobnosti. Zatim, poseban naglasak se stavlja na finansijsku edukaciju potrošača, s ciljem da se izbegne ili smanji neodgovorno zaduživanje. Direktiva ne propisuje konkretna merila na osnovu kojih se procenjuje kreditna sposobnost potrošača, zbog potrebe da se zadrže standardi procene kreditne sposobnosti koje su razvile poslovne banke. Jedino izričito propisuje da se u pretežnom delu ocena kreditne sposobnosti ne sme zasnivati na vrednosti hipotekovane nepokretnosti. Ovim se želela izbeći praksa koja je dovela do krize hipotekarnih kredita pre desetak godina. Direktiva ne propisuje ni sankcije za povredu obaveze procene kreditne sposobnosti, ali nalaže državama članicama da obezbede srazmerne, efikasne i odvraćajuće sankcije za povredu njenih odredaba, pa tako i odredbe o obaveznoj proceni kreditne sposobnosti. U pokušaju da se utvrdi razuman i pravičan balans između odgovornog kreditiranja i odgovornog zaduživanja, tj. da u pitanju da li odgovornost za prezaduženost potrošača treba da bude na kreditoru ili na potrošaču, Direktiva ispravno pomera klatno na stranu kreditora. Zabranjuje državama članicama da ustanove pravo kreditoru na raskid ugovora zbog toga što (savestan) potrošač nije pružio kreditoru sve informacije potrebne za procenu njegove kreditne sposobnosti.
Ključne reči:
potrošački kredit, Direktiva o hipotekarnim kreditima, Direktiva o potrošačkim kreditima, potrošač, ugovor o kreditu