Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 3, str. 833–856
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 004.7:347.77
doi: 10.5937/zrpfns53-23723
Autor:
Dr Slobodan Marković, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
slobodanmarkovic0227@gmail.com
Sažetak:
Informaciono društvo je ambivalentno prema pravu intelektualne svojine. S jedne strane, ono je rezultat tehnološkog i ekonomskog napretka koji je donekle rezultat delovanja prava intelektualne svojine. S druge strane, intelektualna svojina u nekim aspektima počinje da ograničava korisnost raspoloživih tehnoloških mogućnosti informacionog društva. Ukazujući na osetljivost granice između slobode konkurencije i isključivih prava intelektualne svojine, odnosno javnog i privatnog domena, autor stavlja naglasak na javni domen kao kulturni i ekonomski resurs koji dobija novo značenje u savremenim tehnološkim i privrednim uslovima. Nasuprot relativnoj pasivnosti zakonodavca da prilagodi pravo intelektualne svojine novim uslovima, evidentan je proces privatne rekonfiguracije odnosa na tržištu informacija, kojim se javni domen proširuje tako što se titulari prava intelektualne svojine uzdržavaju od vršenja svojih isključivih ovlašćenja.
Taj proces ukazuje na potrebu holističkog pristupa inovacionoj politici koja mora da preispita i uskladi tri svoja ključna elementa: stimulativnu nagradu za investiranje u tehnološki i kulturni razvoj, slobodu/ograničenje konkurencije i slobodu/ograničenje pristupa tekovinama razvoja. To je neophodno radi stavljanja prava intelektualne svojine i drugih instrumenata inovacione politike u funkciju društvenog blagostanja.
Ključne reči:
javni domen, privatni domen, konkurencija, pristup, samoregulacija