Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 2, str. 545–560
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.123.043
doi: 10.5937/zrpfns53-21718
Autor:
Dr Senad Ganić, docent
Državni univerzitet u Novom Pazaru
Departman za pravne nauke
sganic@np.ac.rs
Sažetak:
Osnivanjem Ujedinjenih nacija, čovečanstvo je doživelo civilizacijski pomak i po prvi put u istoriji, učinjen je ozbiljan korak u pokušajima da se organizovanjem na planetarnom nivou, spreče ratovi i uspostavi trajan mir i bezbednost u svetu. Ratovi međutim nisu sprečeni, a Ujedinjene nacije pokazale su svoju nemoć da reaguju, čak i u onim situacijama u kojima je došlo do stradanja neprihvatljivih razmera, i to na raznim meridijanima naše planete. U situacijama u kojima se očekivala promptna reakcija, ova organizacija ostajala je nema, a njena aktivnost svela se na donošenje rezolucija i dokumenata kojima se nisu mogli postići željeni efekti. Razlog tome u najvećem broju slučajeva bila je činjenica protivljenja neke od stalnih članica Saveta bezbednosti korišćenjem prava veta. Na taj se način, Savet bezbednosti umesto tela koje je trebalo da obezbedi svetski mir i sigurnost, polako pretvorilo i poprište sukoba interesa velikih sila. Tako se je vremenom shvatilo, da ovaj organ UN-a, ne samo da ne doprinosi uspostavljanju mira i bezbednosti u svetu, što je trebala biti njegova primarna uloga, već naprotiv, postaje nemi posmatrač globalne nesigurnosti, ratova i stradanja kojima i danas svedočimo. Iz tog razloga, ali i iz razloga suštinskih promena koje je međunarodna zajednica pretrpela od momenta osnivanja UN-a pa do današnjih dana, sve je veći broj zemalja koje smatraju da ovo telo mora doživeti korenitu reformu. U ovom radu, pokušali smo da ukažemo na neke od ključnih kritika koje su upućene na račun rada ovog organa, te predloga u vezi sa tim, na koji način bi on u budućnosti trebao biti organizovan.
Ključne reči:
Ujedinjene nacije, Reforma Saveta bezbednosti, mir i bezbednost u svetu, pravo veta