Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 2, str. 581–600
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 57.089.3:342.7
doi: 10.5937/zrpfns53-21383
Autor:
Dr Anđela Đukanović, naučni saradnik
Institut za međunarodnu politiku i privredu
andjela@diplomacy.bg.ac.rs
Sažetak:
Uprkos zabrinjavajućim podacima koji ukazuju na neravnotežu u korist povećanog broja rođene dece muškog pola u mnogim zemljama, pitanje uticanja na pol budućeg deteta iz nemedicinskih razloga nije bilo u dovoljnoj meri zapaženo iz perspektive zaštite ljudskih prava. Treba imati u vidu i da je reč je o etički složenom pitanju. Najčešći argument koji se koristi u prilog selekcije pola jeste da se zabranom izbora pola jednostavno ograničavaju reproduktivne slobode. Pored spomenutog argumenta, često se posebno izdvajaju razlozi zbog kojeg bi izbor pola bio opravdan. Naime, uglavnom je reč o slučaju postizanja tzv. ravnoteže polova u okviru porodice. Međutim, ni pomenuti razlog ne deluje posebno uverljivo. Zbog različitih pristupa država u pogledu regulisanja izbora pola u nemedicinske svrhe, prisutan je i tzv. reproduktivni turizam, pre svega u slučaju odlaska u zemlje gde autonomija volje ima dominantnu ulogu. Osim toga, postoji i jednostavna mogućnost slanja uzoraka poštom na analizu. U svetlu zaštite ljudskih prava, jedino je Konvencijom o ljudskim pravima i biomedicini predviđena zabrana izbora pola u nemedicinske svrhe, međutim zabrana se odnosi samo na određenu tehniku selekcije koja se u manjoj meri primenjuje u praksi. Od opštijih instrumenata zaštite ljudskih prava bi se kao relevantan mogao izdvojiti samo čl. 5. tač. a) Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena. Pitanje izbora pola u nemedicinske svrhe jeste donekle bilo u fokusu interesovanja Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije, međutim u nedovoljnoj meri.
Ključne reči:
izbor pola, ljudska prava, Konvencija o biomedicini, medicinski potpomognuto oplođenje, genetski testovi