Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2019, vol. LIII, br. 1, str. 81–112
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.8-055.2(497.1)”1918/1930”
doi: 10.5937/zrpfns53-21847
Autor:
Dr Gordana Drakić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
G.Drakic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca žene nisu imale pravo glasa. U Vidovdanskom ustavu je bilo propisano da će se o ženskom pravu glasa rešiti odgovarajućim zakonom. Rad se bavi nastojanjima ženskih udruženja da se pravo glasa za žene proklamuje u prvom Ustavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te da se propiše izbornim zakonom. U radu su izloženi govori koje su u Privremenom narodnom predstavništvu održali zagovornici ideje o ženskom pravu glasa, kao i diskusije koje su se vodile u Ustavotvornoj skupštini između pristalica i oponenata prava glasa za žene, te sukobi mišljenja povodom istog pitanja prilikom donošenja prvog Izbornog zakona u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ukazano je na aktivnost ženskih udruženja u pravcu promene uvreženog mišljenja, koje je postojalo u jugoslovenskom društvu, da žene treba poštedeti neprijatnosti koje bavljenje politikom nosi sa sobom na taj način što će im pravo glasa biti uskraćeno sve dok ne dostignu određeni nivo „zrelosti” da se uključe u politički život. U radu je dat i kratak osvrt na evoluciju pitanja ženskog prava glasa i ukazano na to da su žene bile izjednačene sa muškarcima prilikom izbora predstavnika za Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu u novembru 1918. godine. Uprkos borbi koje su ženska udruženja vodila za izjednačenje žena sa muškarcima, žensko pitanje ostalo je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca na marginama interesovanja javnosti i relevantnih činilaca.
Ključne reči:
žensko pravo glasa, ženske organizacije, Ustavotvorna skupština, izborni zakon, poltičke stranke u Kraljevini SHS