Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 4, str. 1559–1576
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.5:179.5(497.11)(091)
doi: 10.5937/zrpfns52-19925
Autor:
Dr Marko Pavlović, redovni profesor
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
mpavlovic@jura.kg.ac.rs
Sažetak:
Ovaj članak se bavi zakletvom u ustavima Kneževine i Kraljevine Srbije, u ustavima jugoslovenske Kraljevine, u jugoslovenskim komunističkim ustavima i u dva postkomunistička ustava Republike Srbije. U ustavima Kneževine i Kraljevine Srbije, zakletva je bila religioznog karaktera. Religiozne su bile i zakletve u Vidovdanskom ustavu. Međutim, u debatama prilikom donošenja ovog ustava iznet je niz argumenata protiv religiozne zakletve, a u prilog nereligioznih svečanih izjava. Poslanička zakletva u Septembarskom ustavu (1931) bila je nereligiozna. Zakletve u komunističkim ustavima napravljene su u skladu sa jugoslovenskom komunističkom ideologijom. U postkomunističkim ustavima zakletve su pravljene s obzirom na ideologiju ljudskih prava. U nekoliko situacija, zakletvama je pridavan izuzetan značaj. Jednom je zakletvom označen početak izgradnje nezavisne države (1859); drugi put (1920/21), poslaničkoj zakletvi je dat značaj čuvara monarhije, a u poslednje vreme (2006) čuvara državne teritorije (Kosova i Metohije).
Ključne reči:
Zakletva, Bog, svečana izjava, Kralj, narodni poslanik