Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2018, vol. LII, br. 4, str. 1559–1576

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 342.5:179.5(497.11)(091)

doi: 10.5937/zrpfns52-19925

Autor:

 

Dr Marko Pavlović, redovni profesor

Univerzitet u Kragujevcu

Pravni fakultet u Kragujevcu

mpavlovic@jura.kg.ac.rs

Sažetak:

Ovaj članak se bavi zakletvom u ustavima Kneževine i Kraljevine Srbije, u ustavima jugoslovenske Kraljevine, u jugoslovenskim komunističkim ustavima i u dva postkomunistička ustava Republike Srbije. U ustavima Kneževine i Kraljevine Srbije, zakletva je bila religioznog karaktera. Religiozne su bile i zakletve u Vidovdanskom ustavu. Međutim, u debatama prilikom donošenja ovog ustava iznet je niz argumenata protiv religiozne zakletve, a u prilog nereligioznih svečanih izjava. Poslanička zakletva u Septembarskom ustavu (1931) bila je nereligiozna. Zakletve u komunističkim ustavima napravljene su u skladu sa jugoslovenskom komunističkom ideologijom. U postkomunističkim ustavima zakletve su pravljene s obzirom na ideologiju ljudskih prava. U nekoliko situacija, zakletvama je pridavan izuzetan značaj. Jednom je zakletvom označen početak izgradnje nezavisne države (1859); drugi put (1920/21), poslaničkoj zakletvi je dat značaj čuvara monarhije, a u poslednje vreme (2006) čuvara državne teritorije (Kosova i Metohije).

Ključne reči:

Zakletva, Bog, svečana izjava, Kralj, narodni poslanik