Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 4, str. 1641–1661
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.440.4:004(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns52-20325
Autori:
Dr Sanja Radovanović, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
s.radovanovic@pf.uns.ac.rs
Nikolina Miščević, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
n.miscevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Elektronska forma ugovora je novi institut obligacionog prava koji je nastao kao posledica razvoja elektronske trgovine i nastojanja da se ugovorima zaključenim putem interneta obezbedi pravno dejstvo. Na nivou Evropske unije doneti su propisi sa ciljem da se otklone prepreke punovažnom zaključenju ugovora elektronskim putem, a jedna od tih prepreka su svakako uslovi koji se tiču forme ugovora. Nakon toga usledile su odgovarajuće izmene postojećih propisa u zemljama članicama Evropske unije, ali i zemaljama koje nastoje da to u budućnosti postanu. U radu je ispitana podobnost elektronske forme da zameni pisanu u slučajevima kada je ona predviđena kao bitan uslov za punovažan nastanak ugovora. Takođe, u radu su analizirana domaća zakonodavna rešenja koja se odnose na elektronsku formu ugovora. Osim toga, ispitano je da li u Zakonu o obligacionim odnosima postoji osnov za priznanje elektronske forme ugovora kao zamene za pisanu, te je dat predlog načina regulisanja elektronske forme ugovora radi otklanjanja postojećih nejasnoća na koje su autori ukazali u radu.
Ključne reči:
elektronska forma ugovora, pisana forma ugovora, zaključenje ugovora elektronskim putem, elektronski potpis