Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 075–1095
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 351.749(497.1)“20“
doi: 10.5937/zrpfns52-18867
Autor:
Dr Radojica Lazić, vanredni profesor
Akademija za nacionalnu bezbednost
Beograd
lazicr@orion.rs
Sažetak:
U ovom radu istraživana je i obrađena saradnja službi državne bezbednosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa službama bezbednosti drugih država, od Brionskog plenuma, tačnije posle druge polovine 1966. godine, pa sve do sredine osamdesetih godina prošlog veka. Polazeći od politike koju je vodilo tadašnje državno i političko rukovodstvo, analiziraće se ostvareni rezultati saradnje sa službama bezbednosti zapadnih zemalja i NATO pakta, Varšavskog ugovora, Pokreta nesvrstanih, kao i drugih država i oslobodilačkih pokreta.
Službe bezbednosti nekadašnje Jugoslavije imale su aktivnu ulogu u saradnji sa mnogim službama u različitim delovima sveta. Prioritet u saradnji bili su oslobodilački pokreti koje je tadašnja jugoslovenska vlast zdušno podržavala, „kroz strateško opredeljenje njene spoljne i unutrašnje politike u borbi za nezavisnost i kao odlučnog faktora za mir i bezbednost u Evropi i u svetu“.
U skladu sa proklamovanim načelima saradnja sa stranim službama bezbednosti zasnivala se, pre svega, na principima jednakosti, nezavisnosti, nemešanja u unutrašnje probleme drugih država i uzajamnog poštovanja i solidarnosti.
Odvijala na bilateralnoj osnovi, a u cilju jačanja i unapređenja bezbednosnih interesa Jugoslavije, afirmacije njenog međunarodnog položaja i proaktivne uloge u međunarodnim odnosima, naročito u okviru Pokreta nesvrstanih.
Ključne reči:
službe bezbednosti, saradnja, razmena podataka, Brionski plenum, Pokret nesvrstanih.