Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 855–868
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 331.105.2-057.16:342.738
doi: 10.5937/zrpfns52-20000
Autori:
Dr Predrag Jovanović, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
p.jovanovic@pf.uns.ac.rs
Darko Božičić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
d.bozicic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Pravo zaposlenog na privatnost jeste segmen bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, jer se tim pravom štiti njegova privatnost, tj. njegov ukupni lični integritet (fizički, psihički, moralni, etički, socijalni). Kroz zaštitu tog ličnog integriteta štiti se zdravstvena, životna i radna sposobnost zaposlenog, a od njegove radne sposobnosti zavisi rad i produktivnost rada. Na produktivnosti rada bazira se određena interesna unija zaposlenih i poslodavca, bez koje nema stabilnosti radnog odnosa. Sa druge strane, vršeći svoju upravljačku vlast, poslodavac organizuje i kontroliše rad zaposlenih, pri čemu postoji mogućnost da se ugrozi ili povredi njihova privatnost. Ovde se otvara pitanje mere i dokle se može ići sa kontrolom rada zaposlenih, a da se ne povredi njihovo pravo na privatnost. Sa tim u vezi, postoje određeni pravni standardi, na koje se u ovom radu autori pozivaju.
Ključne reči:
Ljudska prava, pravo na privatnost, bezbednost i zdravlje na radu, dostojanstven rad, kontrola na radu, video nadzor na radu.