Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 1145–1172
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.352(497.11)“18“
doi: 10.5937/zrpfns52-19924
Autori:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
N.Deretic@pf.uns.ac.rs
Milan Milutin, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Milutin@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Kao i sve države devetnaestog veka, tako i srpska država u nastajanju, poznaje fenomen političke korupcije u smislu nemoralnog ponašanja ljudi na vlasti, koji su se korišćenjem političke moći bogatili i sticali razne privilegije. Samovolja malobrojnih na vlasti je upravljala državom. Sve je bilo u njihovim rukama: državna kasa, zajmovi sa zelenaškom kamatom, trgovačko poslovanje činovnika. U vreme kada novac postaje najtraženija roba i najpogodnije sredstvo za akumulaciju kapitala, ljudi na vlasti, od najvišeg do najnižeg položaja, koriste svoje funkcije za razne novčane transakcije, da bi došli do ogromnog materijalnog bogatstva. Zelenaši u to doba su ljudi na vlasti i ljudi iz malobrojne seoske buržoazije. Njihove žrtve su mahom seoski žitelji sa manjim posedima; oni su živeli pod pritiskom poreza, raznih nameta i taksiranih uverenja. Razmere zelenaštva su rasle iz godine u godinu, tako da su dostigle vrhunac 1858. godine kada je sazvana Svetoandrejska narodna skupština, do koje je došlo usled sukoba kneza Aleksandra Karađorđevića sa članovima Državnog saveta,1 koji su iznudili njegovu abdikaciju. Državni savet je, zatrpan tužbama koje su optuživale lično Kneza, kao i činovnike njegove administracije za zloupotrebe – sačinio tekst u kome je knez Aleksandar Karađorđević okarakterisan kao najveći zaštitnik teških zloupotreba. To je bilo prvi put da vladar u Srbiji, zbog obelodanjene političke korupcije, svoje i svojih činovnika, mora da se povuče sa prestola.
Drugi obelodanjeni primer krupne političke korupcije, u smislu sprege vlasnika finansijskog kapitala i vrha vlasti, koji je uzdrmao javnost, bila je tzv. „železnička afera“ (1880), poznatija kao „Bontuova afera“. Naziv je dobila po Polu Eženu Bontuu, direktoru Generalne unije, francuskog finansijskog društva koje je finansiralo i gradilo prvu železnicu u Srbiji. Ratifikaciji ugovora od strane vlade, prethodilo je otvoreno podmićivanje poslanika za glas u prilog pomenutog francuskog društva, kao i podmićivanje opozicije za prisustvo sednici radi obezbeđivanja kvoruma.
Ključne reči:
vlast, zloupotreba vlasti, bogaćenje po nemoralnom osnovu, sprega vlasti i finansijskog kapitala