Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 1217–1239
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 342.8(497.11)“18“
doi: 10.5937/zrpfns52-19831
Autor:
Dr Nina Kršljanin, docent
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
nina.krsljanin@ius.bg.ac.rs
Sažetak:
Ustav Srbije iz 1869. godine (tzv. Namesnički ustav) bio je prvi srpski ustav koji je parlamentu (Narodnoj skupštini) dao zakonodavnu vlast, mada je ona bila slabija u poređenju sa monarhom. Međutim, mnoge bitne pojedinosti u pogledu parlamentarnih izbora nisu određene u Ustavu: na primer, dužina poslaničkog mandata ili pitanje da li će glasanje biti javno ili tajno. Zbog mnogih političkih razloga prisutnih u vreme donošenja Ustava, ta pitanja su prepuštena kasnijem zakonodavstvu. Shodno tome, dotična i druga pitanja su određena Izbornim zakonom iz 1870. godine, koji je upravo donela prva zakonodavna Skupština.
U ovom radu su analizirani sam Izborni zakon i debata koja se vodila u Narodnoj skupštini tokom njegovog donošenja. Naročita pažnja je posvećena pitanjima o kojima se vodila intenzivna skupštinska diskusija, kao i onima gde je Zakon u većoj meri odstupio od ustavnog okvira. Autor pokušava da objasni razloge za uvođenje određenih ustanova i da pokaže kako su njihovi tvorci (i protivnici) očekivali da one utiču na razvoj srpskog narodnog predstavništva.
Ključne reči:
Ustav Srbije iz 1869. godine, izbori za Narodnu skupštinu, parlamentarna debata, zakonodavna vlast, dužina mandata.