Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 3, str. 1113–1129
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 177.82:343.235
doi: 10.5937/zrpfns52-19108
Autori:
Dr Darko Dimovski, vanredni profesor
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
darko@prafak.ni.ac.rs
Dr Miomira Kostić, redovni profesor
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
kosticm@prafak.ni.ac.rs
Sažetak:
Na početku rada autori su naglasili da je zakonodavac u Republici Srbiji novelacijom Krivičnog zakonika 2012. godine uveo član 54a čime je motiv mržnje propisao kao obaveznu otežavajuću okolnost. Iako je od donošenja ovog člana prošlo nekoliko godina, do sada ni u jednom slučaju nije došlo do njegove primene. Stoga su autori posebnu pažnju posvetili sagledavanju svih problema u dokazivanju zločina mržnje. Najpre su naveli, shodno tipologiji koju je izradio Federalni istražni biro, okolnosti koje treba da ukažu na postojanje zločina mržnje. Naredni deo rada je posvećan teškoćama u dokazivanju mržnje kao motiva izvršenja krivičnog dela. Kako dokazivanje zločina mržnje zahteva usaglašen rad organa unutrašnjih poslova, javnog tužioca i suda, autori su, u sledećem delu rada analizirali ulogu svakog od navedenih organa u dokazivanju zločina mržnje.
Ključne reči:
zločin mržnje, dokazivanje, poteškoće, uloga nadležnih organa.