Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 2, str. 699-713
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 331.105:347.115
doi: 10.5937/zrpfns52-18692
Autor:
Dr Nora Jakab, vanredni profesor
Univerzitet u Miškolcu
Pravni fakultet
jakabn81@gmail.com
Sažetak:
Prema stavu Kelemen Lasla, ugovor je zakon za ugovorne strane onda kada materijalno pravo omogućava subjektima pravnog odnosa da sami, svojom voljom, regulišu prava, obaveze i odgovornosti iz tog odnosa. Ta autonomija volje subjekata pravnog odnosa odlika je građanskog prava, čiji instituti su postavljeni tako da subjekti sami uređuju svoje međusobne odnose. Sa druge strane, takva autonomija subjekata radnog odnosa nije odlika instituta radnog prava, pri čemu, smatramo da je neophodno redefinisati pitanje autonomije volje subjekata ovog odnosa, a sve na bazi principa partnerstva.
Glava XIII Zakona o radu Mađarske određuje hijerarhiju akata koji se primenjuju na radne odnose, pri čemu, shodno principu in favorem laboratoris, apsolutnu prednost u primeni daje onim aktima koji su povoljniji za zaposlene. Sa druge strane, isti zakon, jasno određuje slobodu ugovaranja kao ključni princip u regulisanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa, što sve dovodi do svojevrsne dileme u pogledu pravne prirode ovog pravnog odnosa.
Imajući u vidu sve navedeno, u ovom članku nastojimo da dođemo do odgovora upravo na pitanje pravne prirode radnog odnosa, oslanjajući se na relevantne odredbe Zakona o radu Mađarske i stavove pravne teorije.
Ključne reči:
autonomija volja subjekata radnog odnosa, fleksigurnost, podela radnih obaveza, načelo jedinstvenosti pravnog sistema.