Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 2, str. 775–798
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 343.126.1
doi: 10.5937/zrpfns52-18841
Autor:
Katarina Živanović, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
kaca_zivanovic@yahoo.com
Sažetak:
Temelji savremenog, demokratskog društva zasnovani na načelu pravičnosti, zaštiti fundamentalnih društvenih vrednosti, vladavini prava, kao pretpostavku ostvarivanja svog poretka postavljaju slobodno i nesmetano uživanje proklamovanih ljudskih prava i sloboda.
Međutim, u određenim slučajevima, a u cilju ostvarivanja krivično-pravne zaštite društvenih vrednosti, potrebno je i opravdano odstupiti od, na nacionalnom i međunarodnom nivou zagarantovanih prava i sloboda. Ustavi savremenih država, uglavnom takvo ograničenje svode samo na slučajeve „izuzetnosti“, u strogo normiranim uslovima. Time dolazi do odstupanja od proklamovane neprikosnovenosti prava na ličnu slobodu, gde je takvo ograničavanje dopušteno u određenom obimu i svrsi, bez zadiranja u suštinu zajemčenih prava, u postupku i u slučajevima utvrđenim zakonom.
Ograničenje slobode kretanja osumnjičenog, propisuje se prvenstveno u cilju vođenja krivičnog postupka odlukom koju u pisanoj formi donosi nadležan sudski organ. Međutim, radi postizanja efikasnosti krivičnogpostupka, te odlučne borbe protiv kriminaliteta, ovlašćenje ograničavanja slobode kretanja u vidu hapšenja i zadržavanja dato je i drugim državnim organima.
Ključne reči:
ograničenje slobode kretanja, osumnjičeni, policija, hapšenje, zadržavanje.