Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2018, vol. LII, br. 2, str. 775–798

jezik rada: engleski

Pregledni članak

udk: 343.126.1

doi: 10.5937/zrpfns52-18841

Autor:

 

Katarina Živanović, student doktorskih studija

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

kaca_zivanovic@yahoo.com

Sažetak:

Temelji savremenog, demokratskog društva zasnovani na načelu pravičnosti, zaštiti fundamentalnih društvenih vrednosti, vladavini prava, kao pretpostavku ostvarivanja svog poretka postavljaju slobodno i nesmetano uživanje proklamovanih ljudskih prava i sloboda.
Međutim, u određenim slučajevima, a u cilju ostvarivanja krivično-pravne zaštite društvenih vrednosti, potrebno je i opravdano odstupiti od, na nacionalnom i međunarodnom nivou zagarantovanih prava i sloboda. Ustavi savremenih država, uglavnom takvo ograničenje svode samo na slučajeve „izuzetnosti“, u strogo normiranim uslovima. Time dolazi do odstupanja od proklamovane neprikosnovenosti prava na ličnu slobodu, gde je takvo ograničavanje dopušteno u određenom obimu i svrsi, bez zadiranja u suštinu zajemčenih prava, u postupku i u slučajevima utvrđenim zakonom.
Ograničenje slobode kretanja osumnjičenog, propisuje se prvenstveno u cilju vođenja krivičnog postupka odlukom koju u pisanoj formi donosi nadležan sudski organ. Međutim, radi postizanja efikasnosti krivičnogpostupka, te odlučne borbe protiv kriminaliteta, ovlašćenje ograničavanja slobode kretanja u vidu hapšenja i zadržavanja dato je i drugim državnim organima.

Ključne reči:

ograničenje slobode kretanja, osumnjičeni, policija, hapšenje, zadržavanje.