Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 1, str. 41–64
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.63
doi: 10.5937/zrpfns52-15590
Autor:
Dr Maja Stanivuković, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Stanivukovic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Arbitraža je danas jedan od najzastupljnijih načina re- šavanja međunarodnih sporova, kako trgovinskih tako i onih koji prois- tiču iz stranih ulaganja. Od arbitara se očekuje da budu stručnjaci za arbitražu, da imaju arbitražno iskustvo i da poseduju značajne organi- zacione sposobnosti. Primetna je specijalizacija i profesionalizacija arbitarske funkcije. Većina međunarodnih arbitara u svetskim centri- ma arbitraže registrovani su kao advokati, ali se i kao advokati bave samo ili pretežno arbitražom. Zbog toga se može dogoditi da se u jednom arbitražnom postupku pojavljuju u funkciji arbitra, dok u drugom arbitražom postupku postupaju kao zastupnici stranaka. Opisana si- tuacija može kod stranaka da izazove sumnju u nepristrasnost i nezavi- snost arbitara. Pitanje sukoba interesa, kao pitanje arbitarske etike, od ključnog je značaja za očuvanje integriteta međunarodnog arbitražnog procesa. Neophodno je odrediti okvire u kojima se arbitri mogu paralel- no baviti advokatskom i arbitarskom delatnošću kroz kategorizaciju činjenica i okolnosti koje moraju ili mogu dovesti do sukoba interesa kao osnova za izuzeće arbitra. Smernice o sukobu interesa u međunarodnim arbitražnim postupcima koje je donela Međunarodna advokatska komora (IBA) poklanjaju veliku pažnju ovoj vrsti sukoba interesa. Međutim, na osnovu analize može im se uputiti kritika da su u pogledu određenih okolnosti previše tolerantne ili da ne obuhvataju sve situacije koje se u praksi mogu pojaviti, a koje bi mogle negativno da utiču na integrite- ta arbitražnog postupka.
Ključne reči:
arbitar, arbitraža, sukobi interesa, Smernice IBA o sukobu interesa u međunarodnoj arbitraži