Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 1, str. 413–429
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.121
doi: 10.5937/zrpfns52-17149
Autor:
Minja Blažić Pavićević, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni Fakultet u Novom Sadu
minjablazic@hotmail.com
Sažetak:
Pravo na odbranu predstavlja jedno od osnovnih zagarantovanih ljudskih prava, a čini ga pravo okrivljenog da se sam brani, pravo da angažuje branioca kog sam izabere, odnosno da mu stručna pomoć bude obezbeđena od strane postavljenog branioca, koji će zastupati interese okrivljenog u krivičnom postupku. Krivičnoprocesna teorija odbranu svrstava u jednu od najznačajnijih funkcija krivičnog postupka, a uloge i mogućnosti branioca su se menjale kroz razvoj instituta odbrane u krivičnom postupku. Pored pitanja prava na odbranu i uloge i funkcije branioca, predmet ovog rada je obavezna stručna odbrana punoletnih lica okrivljenih za krivična dela, posmatrana kroz istorijski razvoj instituta obavezne odbrane, međunarodnu i domaću regulativu, pojedine uporednopravne primere regulative instituta obavezne stručne odbrane, kao i stavove i standarde Evropskog suda za ljudska prava po pitanju obavezne stručne odbrane. Imajući u vidu da pravo na odbranu uz stručnu pomoć branioca doprinosi ostvarenju pravičnog postupka i omogućava jednak odnos snaga, kao i da je potreba za ujednačavanjem kriterijuma obavezne stručne odbrane prepoznata od strane Evropskog parlamenta koji nastoji da pitanje obavezne stručne odbrane reguliše kroz posebnu direktivu, pitanje obavezne stručne odbrane će biti sagledno i kroz potrebu za usaglašavanjem domaćeg zakonodavstva sa stavovima i standardima Evropskog suda za ljudska prava i predlozima de lege ferenda.
Ključne reči:
branilac, obavezna stručna odbrana, odbrana po službenoj dužnosti, krivični postupak.