Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 1, str. 339–352
jezik rada: engleski
Pregledni članak
udk: 323.1(439)
doi: 10.5937/zrpfns52-15954
Autor:
Dr Čaba Červak, vanredni profesor
Univerzitet Karoli Gašpar u Budimpešti
Pravni fakultet
cservak.csaba@kre.hu
Sažetak:
Nacionalnim i etničkim manjinama mogu biti garantovana lična prava, kolektivna prava i – najveća pogodnost – autonomija. Autonomija sama po sebi može biti u rasponu od teritorijalne do personalne. Legitimnost prve od prethodno dve navedene se javlja posebno kada članovi jedne etničke manjine žive zajedno u teritorijalnom bloku, obrazujući većinu populacije na tom području. Dok države imaju običaj da pokazuju manje nevoljnosti u garantovanju personalne autonomije, pojam teritorijalne autonomije obično uzrokuje jaku odbojnost. Novi Osnovni zakon Mađarske pretrpeo je brojne napade od strane političkog okruženja Evrope, delom od strane stručne javnosti, ali većinom od strane političara. Akt CLXXIX od 2011. godine, trenutno važeći propis o pravima nacionalnih i etničkih manjina propisuje da „kulturna i jezička različitost predstavlja izvor napretka, više nego podela, i Mađarska posmatra kulturna postignuća svojih nacionalnih manjina kao organski deo svog kulturnog nasleđa“. Možemo efikasno proglasiti, sa izvesnim smislom ponosa, da mađarski propisi praktično realizuju kulturnu autonomiju. Trenutni zakon imenuje sledeća komunalna (kolektivna) prava nacionalnih manjina. Novi izborni zakon Mađarske uspeo je da okonča staru dilemuo stvaranju mogućnosti o preferencijalnom parlamentarnom predstavljanju. Nacionalne samouprave mogu kandidovati listu nacionalnih manjina, davajući mogućnost glasačima da daju svoj glas ovoj listi, umesto tradicionalnim listama koje predlažu političke stranke.
Ključne reči:
etničke manjine, lična prava, kolektivna prava, autonomija, novi Osnovni zakon Mađarske, samouprava, parlamentarno predstavljanje.