Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2018, vol. LII, br. 1, str. 399–411

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 341.645:341.4

doi: 10.5937/zrpfns52-14325

Autor:

Miodrag Ćujić, student doktorskih studija

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni Fakultet u Novom Sadu

miodragcujic@gmail.com

Sažetak:

Ideja o formiranju Stalnog međunarodnog krivičnog suda dostigla je kulminaciju zahvaljujući Rimskom statutu. Balansiranje između dva pravna sistema bio je pokušaj uvođenja kompromisa kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu. Rimski statut predstavljao je ugovor kojim su buduće članice, potpisnici, bez obzira na postojeće razlike, prihvatile obaveze koje će obezbediti jednakost svih pred Stalnim međunarodnim krivičnim sudom (u daljem tekstu MKS). Zamisao, i pojedini slučajevi izvedeni pred ovaj sud, predstavljali su početak nove međunarodne sudske prakse. Međutim, okolnosti političkog karaktera, prožete uslovno rečeno rasnim i regionalnim osobenostima, donele su razdor naizgled idealnom rešenju postupaka protiv inkriminisanih dela međunarodnog krivičnog prava. Činioci i faktori koji su doveli do krize i potencijalno uzdrmali temelje Stalnog međunarodnog krivičnog suda ukazuju na potrebne uvođenja novih obrazaca za postizanje međunarodne pravde.

Ključne reči:

Rimski statut, pravosuđe, kredibilitet, članstvo.