Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2018, vol. LII, br. 1, str. 399–411
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.645:341.4
doi: 10.5937/zrpfns52-14325
Autor:
Miodrag Ćujić, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni Fakultet u Novom Sadu
miodragcujic@gmail.com
Sažetak:
Ideja o formiranju Stalnog međunarodnog krivičnog suda dostigla je kulminaciju zahvaljujući Rimskom statutu. Balansiranje između dva pravna sistema bio je pokušaj uvođenja kompromisa kako u formalnom, tako i u materijalnom smislu. Rimski statut predstavljao je ugovor kojim su buduće članice, potpisnici, bez obzira na postojeće razlike, prihvatile obaveze koje će obezbediti jednakost svih pred Stalnim međunarodnim krivičnim sudom (u daljem tekstu MKS). Zamisao, i pojedini slučajevi izvedeni pred ovaj sud, predstavljali su početak nove međunarodne sudske prakse. Međutim, okolnosti političkog karaktera, prožete uslovno rečeno rasnim i regionalnim osobenostima, donele su razdor naizgled idealnom rešenju postupaka protiv inkriminisanih dela međunarodnog krivičnog prava. Činioci i faktori koji su doveli do krize i potencijalno uzdrmali temelje Stalnog međunarodnog krivičnog suda ukazuju na potrebne uvođenja novih obrazaca za postizanje međunarodne pravde.
Ključne reči:
Rimski statut, pravosuđe, kredibilitet, članstvo.