Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 4, str. 1541–1571
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.672(497.11+4)
doi: 10.5937/zrpfns51-16283
Autor:
Dr Jelena Vidić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
jvidic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu se sagledava pravni tretman koji vanredni oblici zaveštanja imaju u savremenim pravima Evrope. Izjavljivanje poslednje volje putem spomenutih oblika, u domaćem, ali i u određenom broju ostalih evropskih zakonodavstava, predstavlja pravno dozvoljeni način izražavanja slobode zaveštanja. Autor daje komparativni prikaz zakonskih rešenja posvećenih navedenim oblicima zaveštanja, ukazujući na sličnosti i razlike u njihovom normativnom uobličenju. Posebna pažnja posvećena je pitanjima koja se odnose na okolnosti u kojima je moguće sačinjavanje vanrednih zaveštanja, postupak njihovog sačinjavanja, kao i ostalim formalnim uslovima punovažnosti ovih zaveštajnih oblika. U zaključku se ukazuje na opravdanost normiranja vanrednih oblika zaveštanja, kao i na određene nedostatke u njihovoj domaćoj zakonskoj regulativi, u skladu sa čim se iznose određeni predlozi u pogledu njihovog normativnog uređenja de lege ferenda.
Ključne reči:
zaveštanje, oblici zaveštanja, vanredne okolnosti, vojno zaveštanje, brodsko zaveštanje, zaveštanje koje se sačinjava u avionu.