Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 4, str. 1525–1539
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.957/.959(497.11)“1865“
doi: 10.5937/zrpfns51-15707
Autor:
Dr Maša Kulauzov, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
M.Kulauzov@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
U radu je analizirano ponovljenje parnice koje je predstavljalo jedini vanredni pravni lek po odredbama Zakonika o građanskom sudskom postupku iz 1865. godine. Razmotreni su svi značajni aspekti ovog pravnog sredstva – pretpostavke i razlozi za izjavljivanje pravnog leka i postupak po predlogu za ponovljenje parnice. Iako su izmene i dopune zakonskih odredaba o ponovljenju parnice u dugom vremenu važenja procesne kodifikacije bile zaista malobrojne, uvidom u arhivsku građu sačuvanu u fondu Državni savet Arhiva Srbije može se zaključiti da je pre usvajanja Zakonika iz 1865. vođena rasprava između ministra pravde i Savetske komisije o pojedinim predloženim zakonskim rešenjima, između ostalog, i u pogledu vanrednih pravnih lekova. Dakle, projekat Zakonika iz 1865. nije usvojen u prvobitnoj verziji već su neke odredbe nacrta izmenjene pre njegovog ozakonjenja, da bi već 1872. usledio predlog izmena i dopuna pojedinih zakonskih članova, među kojima su i oni o ponovljenju parnice. Mada nacrt iz 1872. nikad nije ozakonjen, samo njegovo postojanje svakako ukazuje na to da je u jurisprudenciji dolazilo do nejednoobraznog postupanja i protivrečnog tumačenja pojedinih normativnih rešenja iz te oblasti. Sačuvana arhivska građa pokazuje da su najspornija bila pitanja mogućnosti ponovljenja parnice vođene pred izabranim sudom, suda nadležnog da postupa po izjavljenom pravnom leku, kao i da li se ponavljanje može tražiti samo jednom ili i više puta po različitim osnovama.
Ključne reči:
Parnično zakonodavstvo, građanski sudski postupak, pravosnažne sudske odluke, ponovljenje parnice, Kasacioni sud.