Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 4, str. 1627–1649
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.63:341.94
doi: 10.5937/zrpfns51-15901
Autor:
Dr Petar Đundić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
p.djundic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Poslovni poduhvat koji predstavlja strano ulaganje je danas najčešće regulisan pomoću tri sloja pravnih pravila: odredbama investicionog ugovora, pravilima međunarodnog prava (ugovornog i običajnog) i zakonodavstvom države prijema ulaganja. U slučaju nastanka spora povodom ulaganja, arbitražni sud koji deluje pod okriljem IKSID je u obavezi da odredi merodavno pravo za suštinu spora primenom odredbe iz člana 42(1) Konvencije. Iako je jasno da se pravni aspekti ulaganja ne mogu u potpunosti sagledati izvan konteksta nacionalnih propisa države prijema, u arbitražnim sporovima već dugo postoji tendencija zanemarivanja uloge nacionalnog zakonodavstva u korist pravila međunarodnog prava. Rad se bavi evolucijom tumačenja odredbe Konvencije koja se odnosi na određivanje merodavnog prava u arbitražnoj praksi. U njemu je prikazano kako su se ova tumačenja vremenom menjala, stalno se krećući ka povećanju slobode arbitara u pogledu određivanja pravnih pravila koja će primeniti na suštinu spora. To je za posledicu imalo proširivanje polja primene međunarodnog na uštrb nacionalnog prava u investicionim sporovima, suprotno tekstu odredbe člana 42(1) Konvencije i namerama njenih tvoraca. Rezultat toga je da danas gotovo ne postoji način na koji bi država prijema ulaganja mogla da se zaštiti od nastupanja odgovornosti za povredu prava ulagača pozivanjem na činjenicu da je postupala u skladu sa svojim propisima.
Ključne reči:
merodavno pravo, investiciona arbitraža, IKSID, dvostrani sporazumi o zaštiti ulaganja.