Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2017, vol. LI, br. 4, str. 1251–1284
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.958(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns51-16759
Autori:
Dr Ranko Keča, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
r.keca@pf.uns.ac.rs
Dr Marko Knežević, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
m.knezevic@pf.uns.ac.rs
Sažetak:
Novela ZPP iz 2014. godine donela je krupnu promenu u sistemu pravnih lekova, time što je uvedena dozvoljenost revizije zbog preinačujuće žalbene presude. Ona je direktna posledica nove doktrine Ustavnog suda, po kojoj je takva presuda uvek „suštinski prvostepena“, pa je stranci koja je oštećena preinačenjem nužno da se obezbedi pravno sredstvo, zarad ostvarivanja ustavnog prava na pravno sredstvo protiv svake prvostepene presude. U radu se ispituje osnovanost ove doktrine, tako što se polazi od prirode ovakvog drugostepenog presuđenja u svim slučajevima u kojima je ono moguće. Rezultati rada pokazuju da je doktrina Ustavnog suda pogrešna, jer se preinačenjem žalbenog suda ne preuzima funkcija prvostepenog. Uvođenje ove izmene nije dogmatička posledica ustavnog prava na pravno sredstvo, osim jednog izuzetka (preinačenje zbog ocene dokaza koje prvostepeni sud nije izveo), već je čisto pravnopolitičko pitanje, koje je rešeno tako da se Vrhovni kasacioni sud dodatno opterećuje stvarima u kojima nije izvesno da će se ostvariti njegova samosvojna uloga ujednačavanja sudske prakse i unapređenja, odnosno razvoja prava.
Ključne reči:
revizija u parničnom postupku, ustavno pravno na pravno sredstvo, preinačenje presude u žalbenom postupku, kontrolni koncept žalbenog postupka, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud.